Srbija nespremna za EU

„Srbija nije spremna za Evropsku uniju. Rezultati izbora održanih 11. maja pokazuju da su stranke u Srbiji koje se protive ulasku u Evropsku uniju u ovom trenutku mnogo jače nego u bilo kojoj drugoj zemlji istočne Evrope". To su reči profesora Bernarda Štala sa Više ekonomske škole u Valjevu.

Evropa prirodno stanište

Možemo mi diskutovati o tome koliko se SPS promenio, ali ostaje činjenica da su na poslednjim izborima najviše glasova osvojile evroskeptične partije. One odbacuju principe na kojima se zasniva Evropska unija. Za njih je Srbija prirodna članica Evrope i oni ne vide potrebu da se Srbija potrudi da bilo šta učini kako bi pristupila Evropskoj uniji. Tek kada proevropske partije osvoje veći procenat glasova, kao u vreme tranzicije zemalja Istočne Evrope, tek tada možemo govoriti o spremnosti za evropske integracije.

Profesor Tilman Majer sa Instituta za političke nauke i sociologiju bonskog Univerziteta misli drugačije. „Evropske integracije treba shvatiti ozbiljno. A sada se nudi šansa Srbiji da se u taj proces uključi", ocenjuje profesor Majer.

"Srbi su većinom, do duše tesnom, ali ipak većinom glasali za Evropsku uniju. Mislim da je važno tu odluku podržati. Jer srpski narod je podeljen, a ta podela potiče još iz 90. godina. Od tada, od Miloševića koji je propagandom zaveo narod, Srbija je u situaciji da se bori za svoju budućnost. Ovog trenutka čini se da će ta budućnost biti u Evropskoj uniji, ali naravno, podela i dalje postoji. Iz perspektive Nemačke čini se da druge mogućnosti osim Evropske unije nema, ali iz drugog ugla, da kažemo iz slovenskog ugla, može se sagledati i drugačija perspektiva. Možemo govoriti, ako hoćete, o ruskoj opciji, i legitimno je raspravljati o jednoj i o drugoj mogućnosti. Ne boriti se, ali o tome raspravljati."

Srbi ipak proevropski

Generalni konzul Srbije u Dizeldorfu, Vlado Ljubojević, potvrđuje postojanje dve struje u Srbiji, ali naglašava i to da je ona proevropska ipak pobedila na parlamentarnim izborima. Ljubojević takođe ističe da obični ljudi u Srbiji nisu dovoljno informisani o tome šta su to evropske integracije.

Ljubojević kaže da nije dovoljno da se na televiziji pojavi vest o potpisivanju tamo nekog sporazuma i da se informisanje mora odvijati na široj osnovi - u školama, na fakultetima i državnim institucijama. "Istovremeno, sam proces integracija nose elite, a većina ljudi samo su posmatrači. Oni su tu nešto načuli, ali u suštini ne znaju šta to zapravo znači. Mislim da će to biti najvažniji zadatak nove vlade. Jer dokle god narod ne bude bio informisan, stranke koje su protiv integracija mogu da manipulišu ljudima. Koliko te manipulacije mogu da budu uspešne u nekim situacijama videlo se i prilikom napada na strane ambasade u Beogradu. Osim toga, ljudi koji podržavaju stranke sa, može se reći proruskom opcijom, to čine jer su razočarani ponašanjem Evropske unije po pitanju Kosova. Ali, kada uklonimo sve te emocije, u Srbiji zapravo postoji velika većina ljudi koji svoju budućnost vide u Evropskoj uniji."