1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Srbija - Nemačka: kulturna razmena u 2009.

Nakon što je „Zimska bašta“, srpskog dramaturga Nikite Milivojevića, u februaru premijerno izvedena na Bijenalu u Veneciji, tokom leta prikazana je i Berlinskoj publici. Više o srpsko-nemačkoj kulturnoj razmeni u 2009.

default

Scena iz predstave "Zimska bašta"

U pozorišnoj predstavi „Zimska bašta“ Nikite Milivojevića prikazane su duhovite i pomalo ironične priče mladih Srba koji su pokušali da sagrade novi život van svoje domovine. Deo predstave čini i autentična priča glumca Vladimira Aleksića koji već godinama živi i radi na relaciji Italija- Beograd. ”Moja priča u predstavi je apsolutno intimna, samo što u predstavi nisam rekao da sam glumac, već slikar. Čovek koji ode iz svoje zemlje traži da u nekoj drugoj zemlji nađe svoju domovinu. Neki su sretni zbog toga, a neki nikada ne prestanu da žale zbog toga za svojom domovinom u kojoj su rođeni.”

Nikita Milivojevic Flash-Galerie

Nikita Milivojević

Režiser Nikita Milivojević je deset godina sakupljao pisma, slike, poruke i mejlove prijatelja i poznanika koji su mu pisali o svojim sudbinama i životima u novoj domovini. ”Te emigrantske priče su tragičan kontinuitet našeg naroda. Svi lutaju, putuju, nismo jedini, ali to traje, pa traje”, kaže Nikita.

Iako je predstava odigrana bez imalo patetike, na publiku je ostavila dubok utisak:

-”Ostavlja težak utisak na mene. Mučan, kao udarac u stomak otprilike, zato što ja pripadam onoj starijoj generaciji koja je došla sa tom mlađom generacijom u isto vreme“.

- ”U dubini duše sam jako potresena i veoma tužna. Međutim, dobro je što radimo na tome i to će nam pomoći”.

-”To što sam video, moram prvo da svarim! Tužne su sudbine ljudi koji moraju da napuste svoju domovinu i da se pronađu u novom životu, jer se oni uvek ipak vraćaju svom korenju”.

Nemci ne razumeju srpski crni humor

Sličnom tematikom u svojim romanima bavi se već 40 godina i književnik Dragi Bugarčić. Sadržaj njegovih romana su migracije, seobe naroda bivše Jugoslavije, ali i Nemaca koji su živeli u Vojvodini. O sudbinama svojih junaka, Dragi Bugarčić govorio je na Institutu za slavistiku Humbolt univerziteta u Berlinu. „To je priča o ljudima, koje više ne drži mesto kada jednom odu iz svog zavičaja, nekog mesta sa našeg Balkana. Oni se i ovde, po Evropi, sele od grada do grada, od države do države, a neki napuste Evropu i odu čak u Ameriku“, kaže Dragi.

Quadriga 2009

Boris Tadić nad dodeli nagrade "Kvadriga"

Berlinska publika imala je priliku da pogleda i dokumentarac “Doviđenja, kako ste”, reditelja Borisa Mitića, poznatog po filmu „Pretty Diana“. „Doviđenja kako ste“ zasnovan je na crnom humoru i aforizmima, nastalim u proteklih 40 godina srpske istorije koji predstavljaju svojevrstan odgovor naroda na političke sukobe i korupciju.

„Ima tako jedan ministar, znamo ga prijatelji i ja još od blejanja pred dragstorom, tad smo se takmičili ko će zubima da otvori više piva. A sad, sad on ima vise zlatnih zuba, nego mi zdravih zajedno“, jedna je opaska iz filma. Reditelj Boris Mitić komentariše: „Ja sam u ovom filmu namerno koristio gomilu tih stereotipa, ali smatram da su oni samom silom tog humora i kvalitetom tog satiričnog komentara, u toliko više obesmišljeni.“

Nakon što je film prikazan pred berlinskom publikom, usledile su i prve reakcije. Ambasador Republike Srbije u Berlinu, Ivo Visković, smatra da je film za gledaoce u Srbiji mnogo zanimljiviji i smešniji nego u inostranstvu. „To se, nažalost, tumači kao tipičan oblik života u Srbiji, a ne kao izrugivanje našim slabostima, naročito našem primitivizmu.“

Mišljenje publike podeljeno:

-„Imam utisak da je to suočavanje sa prošlošću na ironičan način tipično za mnoge zemlje istočno-evropskih zemalja“.

-„Iako film ostavlja pomalo depresivan utisak, to je samo jedan od načina objašnjavanja istorije Srbije i stvari koje su se tamo dešavale, i nisam mišljenja da film pojačava stereotipe“.

-„Meni se film dopada baš zato što su korišćene predrasude da bi one istovremeno bile razbijene. U ratnim scenama nisu prikazane žrtve i počinioci, već smešne i apsurdne scene, pa se na taj način i ugao posmatrača menja“.

I Milan se seća pada Berlinskog zida...

Predsednik Srbije Boris Tadić prisustvovao je dodeli nagrade "Kvadriga" koja se tradicionalno uručuje 3. oktobra, na Dan ujedinjenja Nemačke, istaknutim ličnostima iz političkog, kulturnog i društvenog života. Tadić je, kao prošlogodišnji laureat, održao najavni govor za Mihaila Gorbačova, jednog od dobitnika ovogodišnje nagrade.

Corkovic an der Berliner Mauer

Svedok pad Berlinskog zida: Milan Ćorković

U Berlinu je 9. novembra obeležena 20-godišnjica pada Berlinskog zida. Tog velikog dana iz nemačke novije istorije prisetio se i Milan Ćorković, poreklom iz Kikinde koji već trideset godina turistima pokazuje znamenitosti podeljenog i ujedinjenog Berlina. Od 30.000 Jugoslovena koliko ih je prije 38 godina živjelo u Zapadnom dijelu Berlina, Milan je jedini došao na ideju da radi kao turistički vodič, jer je granicu nesmetano mogao da prelazi, zahvaljujući svom tadašnjem jugoslovenskom pasošu.

Uvek će se sećati, kaže, večeri 9. novembra kada su na hiljade Istočnih Berlinaca došli u najpoznatiju trgovačku ulicu Zapadnog Berlina ”Ku*dam”. „Imao sam utisak da su to milioni ljudi, ljudi i automobili uopšte nisu mogli da se kreću, a onda su restorani, koji su bili otvoreni tada, izneli šampanjac za dobrodošlicu, ne samo Istočnim Nemcima, nego svima onima koji su tog momenta slavili ujedinjenje“, priseća se Milan.

„Pojedincima se trud i isplatio“

Sa tri televizijske i dve radijske produkcije, Srbija je ove godine učestvovala na najvećem evropskom medijskom festivalu „Prix Europa“. Među nominovanim produkcijama bio je i film pod nazivom ”Neko me ipak čeka”, reditelja Marka Novakovića. „To je priča o ženama pred abortusom i to je pitanje kako ženama dati pravo na odluku da sami odlučuju o tome da li će zadržati dete ili ga neće zadržati. To je vrlo aktuelna tema u pravoslavnim, katoličkim, muslimanskim i svim drugim religijama, i svim zemljama.“

Sandra Orlovic

Sandra Orlović dobija nagradu "Mlada Evropljanka 2009. godine"

Pravnica Sandra Orlović iz Beograda ovogodišnja je dobitnica nagrade “Mlada Evropljanka 2009. godine” koju dodeljuje nemačka Fondacija Hajnc Švarzkopf pod pokroviteljstvom Evropskog parlamenta. U formi knjige pamćenja, Sandra Orlović prikuplja i objedinjuje biografske podatke o svim poginulima u ratu na Kosovu. Radom nastoji, kaže, da prevaziđe praksu manipulisanja sa prošlošću i poricanja ratnih zločina. Nagradu od 5.000 evra utrošiće na jedinstven projekat.

”Plan mi je da jednu grupu dece sa Kosova koju će činiti sve nacionalnosti, odvedem na nekoliko dana van Kosova i da organizujem radionicu sa nekoliko umetnika. Pokušaćemo da kroz igru i druženje dođemo do predloga kako da izgleda jedan memorijalni centar posvećen ubijenoj deci Kosova.”

Priznanje za svoj neumoran rad na očuvanju mira i poboljšanju razumijevanja u Jugoistočnoj Evropi dobila je i Nataša Kandić, direktorka Fonda za humanitarno pravo Srbije. ”Veoma nam je stalo da buduće generacije imaju nezavisnu građu na osnovu koje će da sudi šta se desilo u prošlosti. Posvećeni smo pravu žrtava na istini i pravdi i to nije lako”, rekla je tom prilikom Nataša Kandić.

Autorka: Selma Filipović, Berlin

Odgovorna urednica: Sanja Blagojević

  • Datum 30.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LGyY
  • Datum 30.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LGyY