Srbija ne sme da unese eksploziv u EU | Izbor iz štampe | DW | 28.02.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Srbija ne sme da unese eksploziv u EU

Nemački listovi odreda prenose vest da bi Srbija već danas mogla da postane zvanični kandidat za Evropsku uniju. „Srbija ne sme bezuslovno da se prima u evropsku porodicu“, smatra komentatorka Tagesšpigela.

„Srbija korak bliže Evropskoj uniji“, naslov je u uglednom Zidojče cajtungu, a odmah ispod u podnaslovu stoji: „Nemačka odustala od otpora (napretku Srbije)“. U tekstu se pominje izjava francuskog ministra spoljnih poslova Alana Žipea da je stvar „gotova“ te da se potvrda očekuje već danas. List tumači pohvale nemačkog ministra Gida Vestervelea na račun dogovora Srbije i Kosova o regionalnom predstavljanju Prištine kao znak da je zvanični Berlin odustao od blokade evropskog puta Srbije.

„Trenutno Srbija ne može da očekuje više od statusa kandidata. Naime, nema podrške za želju Evropske komisije da se uz kandidatski status Beogradu istovremeno dodeli rok u kojem će EU odlučiti o početku pristupnih pregovora. U nemačkim diplomatskim krugovima se može čuti da će odluka o početku pregovora zavisiti od toga da li se Srbija bude držala puta normalizacije odnosa sa Kosovom. Tu niko ne želi rokove koji bi stvarali dodatni pritisak“, piše Zidojče cajtung.

Očekuje se odobravanje statusa kandidata Srbiji

Očekuje se odobravanje statusa kandidata Srbiji

Dalje u tekstu se razmatra mogućnost da i Kosovo na neki način profitira od napretka u pregovorima sa Srbijom. Evropska komisija tu predlaže studiju izvodljivosti koja bi pokazala da li je moguće zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Brisela i Prištine. Ipak, podseća minhenski list, EU sklapa ugovore samo sa priznatim državama, a Grčka, Kipar, Rumunija, Slovačka i Španija nisu priznale nezavisnost Kosova.

„Naše Kosovo“ treba da znači stop za Srbiju

Nadregionalni Tagesšpigel upozorava da Srbija nije dovoljno odmakla da bi bezuslovno bila propuštana ka Briselu: „Na mapi Evrope koju posetioci dobijaju u ispostavi Evropske komisije u Berlinu, postoje sive rupe. One označavaju zemlje koje ne pripadaju Uniji, a takvih su dve vrste. Jedni su milioneri, kao bankarska Švajcarska ili naftna Norveška. Ostali su – prosjaci. Toj grupi pripada većina zemalja nastalih raspadom Jugoslavije: Srbija, Crna Gora, Kosovo, Makedonija, Bosna i Hercegovina.“

Nakon kratkog podsećanja koliko je ko odmakao ka Briselu, Tagesšpigel piše: „Posle ratova izazvanih pre svega srpskom ohološću, otvorena evropska vrata donela su iskricu nade u mir i promene. Ipak, Srbija kroz ta evropska vrata ne sme da unese eksploziv. Beograd još uvek istrajava u nepriznavanju državnosti Kosova, bivšeg dela zemlje, scene na kojoj je srpska policija izvodila masakre; pojedinci još uvek čežnjivo zure u susednu Republiku Srpsku. Tamo gde briga o nezaposlenosti i zarđalim industrijskim postrojenjima treba da bude na prvom mestu, stalna tema je zapravo nacionalistički fetiš ‘naše Kosovo’. To ‘naše Kosovo’ treba da znači – nema ulaska u EU! Takođe, lažni udžbenici koji podgrejavaju krvave etničke epove teško mogu da izgrade dobre Evropljane. Sa takvim knjigama – nema ulaska“, piše u oštrom komentaru Karoline Fečer za Tagesšpigel.

Tekst nastavlja optužbama za korupciju u Srbiji gde mnogi treba da dokažu odakle im „vile, automobili i koferi puni para“. Na kraju nešto što, čini se, i nema mnogo veze sa samom Srbijom: „Brisel pre svega ne treba da priprema ukrcavanje Srbije dok se ne stvori jasnija evropska perspektiva za pristup Bosne i Hercegovine. Bosanski muslimani su najviše stradali u ratovima. Do danas se ekshumiraju masovne grobnice i identifikuju tela. Nijedan preživeli Bošnjak ili kosovski Albanac ne bi mogao da razume – ili oprosti – ako agresor jučerašnjice tako brzo dobije privilegije koje se uskraćuju žrtvama. Time bi se podstakla nova ozlojeđenost, a ne novi evropski duh, koji bi trebalo da bude cilj“, zaključuje se u kolumni.

Priredio: Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković