1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Srbija najveći izazov za Češku

Češka od 1. januara preuzima predsedavanje EU. Poučena sopstvenim iskustvom, Češka obećava pomoć zemljama Balkana na evropskom putu, kaže u razgovoru za Dojče vele ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg.

Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg

Češki ministar spoljnih poslova Karel Švarcenberg

Nastavljamo tamo gde su drugi započeli, moto je češkog ministra spoljnih poslova. Podržaće, kaže, evropsko opredjeljenje balkanskih zemalja, tim pre što je i sudbina njegove zemlje bila slična onoj Zapadnog Balkana. Promena sistema, odvajanje od Slovačke, uspostavljanje nezavisne države, period tranzicije - sve to nije olakšalo put Češke ka evropskim integracijama.

Svoja iskustva rado će da podeli sa zemljama Zapadnog Balkana, a poseban izazov Češke biće Srbija, kaže Švarcenberg. Češka će tokom predsedavanja Evropskoj uniji pomoći Srbiji da otkloni i posljednju prepreku za punu kooperaciju sa međunarodnim sudom u Hagu po pitanju ratnih zločina.

Haški optuženik Ratko Mladić i dalje na slobodi

Haški optuženik Ratko Mladić i dalje na slobodi

„Dokle god Srbija ne potvrdi punu saradnju sa međunarodnim sudom pravde, postojaće velike smetnje. Ja se nadam da će Srbiji poći za rukom da otkloni i poslednje nedoumice kada je reč o ovoj temi“, kaže češki ministar.

Dug put Kosova do Evrope

Jedna od aktuelnih tema svakako je i Kosovo, čiji će proces približavanja, tvrdi Švarcenberg, nešto duže da traje. Započete su, kaže, mnogobrojne reforme, ali ih je neophodno sprovesti u praksi. Švarcenberg komentariše i pitanje kosovske nazavisnosti:

„Moramo pomoći Kosovu da dobije svoje međunarodno priznanje. Taj proces, međutim, neće biti završen tokom našeg predsedavanja, time će se izvestan period pozabaviti i Šveđani.“

Najsvetliju perspektivu ima Hrvatska

Hrvatska u EU možda već u drugoj polovini 2009.

Hrvatska u EU možda već u drugoj polovini 2009.

Evropska sudbina susedne Bosne i Hercegovine i dalje će zavisiti od domaćih političara. Nastojanja visokog predstavnika Miroslava Lajčaka, da se Bosna i Hercegovina ponovo nađe na dnevnom redu evropskih institucija, samo delom je urodilo plodom.

„Naš poseban angažman ogleda se u tome, što ćemo Bosnu i Hercegovinu podržati i u Briselu, ali i u samoj Bosni. To sam dogovorio i sa ostalim ministrima spoljnih poslova. Bosni ćemo pomoći kad god i gde god joj pomoć bude neophodna, ali sva ta pomoć zavisi i od same vlade BiH, zavisi od toga, šta će oni zahtevati od nas“, kaže Švarcenberg.

Najsvetliju evropsku perspektivu za sada ima Hrvatska. Većina hrvatskih poglavlja, kaže Švarcenberg, trebalo bi da bude završena tokom češkog mandata. Mišljenja je da će Hrvatska kročiti u Uniju tokom druge polovine naredne godine, kada Švedska preuzme predsedavanje Evropskom unijom.

  • Datum 26.11.2008
  • Autor Selma Filipović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G298
  • Datum 26.11.2008
  • Autor Selma Filipović
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/G298