Srbija mora biti primljena čim ispuni uslove | Evropa | DW | 09.06.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Srbija mora biti primljena čim ispuni uslove

„Ako su pregovori uspešni, onda na kraju puta smesta mora da se nađe članstvo Srbije u EU“, kaže u intervjuu za DW demohrišćanski poslanik Bundestaga Torsten Fraj. Razgovarali smo o problemu Kosova, azilantima i cenzuri.

DW: Gospodine Fraj, boravite ove nedelje u Srbiji, a srpski premijer Vučić u sredu (11.6.) dolazi u Berlin. Nemačka štampa ga često naziva uzornim đakom“, pre svega zbog pragmatičnog odnosa prema Kosovu. Delite li tu ocenu?

Torsten Fraj: U svakom slučaju dobro razumem takav novinarski opis. Jer premijer Vučić i uopšte srpska politika zaista imaju pragmatičan odnos prema Kosovu, iako to pitanje nije nimalo lako. Niko ne sme da zaboravi da je ta tema posebna za Srbiju te da rešenja traže velike napore. Verujem da je dogovor iz Brisela bio početak dobrog puta i da ga srpska strana sprovodi konsekventno.

Dobro se sećam posete Angele Merkel Beogradu 2011. godine, tada se na konferenciji za štampu sa bivšim predsednikom Tadićem videlo da je kancelarka ljuta kao ris. To se tumačilo pre svega nespremnošću tadašnje srpske vlasti na kompromise sa Prištinom. Da li je zaista današnja vlada koju vode bivši nacionalisti bolji partner Nemačke od prethodnih vlada Demokratske stranke?

Ova vlada je svakako dobar partner. Ponavljam, pitanje Kosova je veliki izazov za Srbiju. Uprkos tome, i tu je potreban napredak ukoliko želimo da Srbija konsekventno ide ka Evropskoj uniji. Videli smo na primeru Kipra koliko je teško kada neka zemlja ulazi u EU sa nerešenim odnosima i time opterećuje celu Uniju. Zato je važno naći razumno rešenje pre nego što unesemo problem u EU. Sva poglavlja pregovora možemo zatvoriti samo u dijalogu, pre svega poglavlja koja govore o vladavini prava ili poglavlje 35.

To 35. poglavlje je tačka razno, ali se tu krije čitav problem Kosova. Međutim, pregovori EU sa Srbijom ne odnose se i na teritoriju Kosova, iako u srpskom ustavu piše da je to južna pokrajina?

Treba prepoznati i istorijske realnosti. Vidimo kako se odnosi poboljšavaju, ali i da ima mnogo otvorenih pitanja, osim pitanja nezavisnosti...

Ali ako Srbija uđe u Evropsku uniju, ući će bez Kosova?

Da, tako ja to vidim. Imamo suverenu državu…

Znači Srbija ne može postati članica sa ustavom u kojem piše da je Kosovo deo Srbije?

Tačno, takvo je i moje tumačenje.

Poznat je stav Angele Merkel prema proširenju: vrata su otvorena, ali Uniji treba pauza jer ima previše svojih problema. Kako to treba čitati u Beogradu?

To ne bi smelo da znači da Srbija neće biti primljena jer Evropska unija ima sopstvene probleme. Sa druge strane, ispravan je stav da EU ne treba neprestano da se širi, nego da treba i da se produbi. Paralelno sa tim moramo da budemo u stanju da izdržimo i proces novog proširenja. Na posletku, od zemalja kandidata zavisi koliko su spremne da se prilagode evropskim pravilima. Ako su pregovori uspešni, ako se poglavlja zatvaraju – onda Srbija mora imati puno pravo da bude primljena u EU. Drugo, Srbija je veoma važna evropska zemlja i Brisel mora imati interesa da Srbija bude deo Unije.

Poznavaoci prilika kažu da pregovori Srbije ne mogu trajati kraće nego što su trajali pregovori susedne Hrvatske. To bi značilo ulazak u EU tek 2020. ili nešto kasnije. Jesu li te prognoze optimistične ili skeptične?

Mislim da nisu ni optimistične ni skeptične, nego potpuno ostvarive. To mora da zavisi jedino od pregovora, od njihove uspešnosti i brzine. Ako su pregovori uspešni, onda na kraju puta smesta mora da se nađe članstvo Srbije u EU.

Gde – osim kod pitanja Kosova – vidite moguće teškoće?

Za Evropsku uniju su uvek važna poglavlja 23 i 24 o vladavini prava jer su tu sadržani temelji Unije i ono što čini tu vrednosnu zajednicu. Važno je podržati Beograd na tom putu, kao i kada je u pitanju privredna konsolidacija. Ljudi će pitati šta im donosi evropski put, šta to znači za njihov život – i zato je važno da nova srpska vlada smanji državni dug, konsoliduje budžet i poboljša ekonomske uslove za svoje građane.

Baš zbog tih jadnih ekonomskih prilika poslednjih godina u Nemačku stiže masa tražilaca azila iz Srbije. Berlin je odlučio da Srbiju (zajedno sa Makedonijom i BiH) proglasi zemljom sigurnog porekla, čime će se zahtevi za azil brže odbijati. Kritičari u Nemačkoj kažu da Srbija nikako nije sigurna zemlja, pre svega za Rome ili homoseksualce koji ne mogu ni jednu paradu godišnje da održe. Da li je onda odluka nemačke vlade bila motivisana umirivanjem sopstvenih glasača koji se žale na takozvani socijalni turizam?

Ne, to je rezultat dosledne politike. Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina su tri zemlje na dobrom putu ka Evropskoj uniji. Mislim da se podrazumeva da zemlje koje su na dobrom putu da postanu članice Unije ujedno moraju biti zemlje sigurnog porekla, da moraju obezbediti sve uslove za slobodan život koji su srž Nemačke i EU. Mislim da bi bilo nedosledno uzeti u članstvo državu u kojoj ima političkih progona. Ja mislim da ih u Srbiji nema, iako mi je dobro poznat primer gej parade koji ste pomenuli. Pregovori moraju dovesti do rešavanja i tog pitanja i svaka državna delatnost mora obezbediti slobodan život i ljudima koji su drugačiji – politički, etnički, ili u pogledu seksualne orijentacije.

Slobodu o kojoj govorite nedavno je kritikovao OEBS – radilo se o slobodi medija. Trenutno je srpska vlast na udaru kritike zbog spore i nestručne reakcije tokom poplava, kao i zbog sumnji da je ministar policije plagirao svoj doktorat. Te kritike se retko spominju u mejnstrim medijima, dok oni alternativni bivaju pogođeni hakerskim napadima...

Sloboda medija je esencijalna, ona čini stub slobodne države. Trenutno imam informacije samo iz druge ruke na osnovu kojih mi se čini da Srbija ima bogatu i raznovrsnu medijsku scenu koja bi onda morala da obezbedi i pluralizam mišljenja. U Srbiji ću razgovarati sa brojnim novinarima i zaista me zanima kako oni gledaju na situaciju. Ukoliko je javna reč centralizovana, onda svakako nije dovoljno što matematički postoji veliki broj medija.

Na optužbe da je njegov ministar prepisivao u doktoratu, Vučić je rekao da je u pitanju „najgljuplje obrazloženje koje je u životu pročitao. Sa druge strane, Vi dobro znate kako su u Nemačkoj prošli ministri-prepisivači, Teodor cu Gutenberg i Anete Šavan?

Znam (smeh). Što se tiče Srbije, ne mogu sebi da dopustim konkretnu ocenu jer ne poznajem slučaj dovoljno detaljno. Jedno je, međutim, jasno – ako je neko varao pri izradi doktorske teze, onda je narušio svoju verodostojnost. Po mojim shvatanjima, upravo je lična verodostojnost najvažniji kapital svakog političara. To je i bio razlog što su političari u Nemačkoj morali da podnesu ostavke. U Nemačkoj univerziteti imaju autonomiju da odluče pod kojim uslovima dodeljuju akademska zvanja. U ova dva slučaja su upravo univerziteti poništili doktorate i pogođeni političari su – smatram, s pravom – izvukli pouke i istrpeli posledice.

Srbija i Nemačka su prečesto bile na različitim stranama. Deo javnosti Nemce koristi kao sinonim za zločince, posle Drugog svetskog rata, uloge Berlina u raspadu Jugoslavije, kao i bombardovanja u kojem su stradali brojni civili. Osećate li da istorija opterećuje odnose?

To je teško reći, ali je jasno da je zajednička istorija Nemačke i Srbije imala teške faze. Potpuno razumem da se to teško zaboravlja, posebno u slučaju onih koji su lično bili pogođeni. Ali mislim da je odnos u međuvremenu pozitivan. To ima veze i sa velikom srpskom zajednicom u Nemačkoj – njih oko 400.000. Tu su mnogi potomci prve generacije gastarbajtera. Sa druge strane, stotine firmi sa nemačkim kapitalom dolazi u Srbiju i tako pomažu privredni zamah. Obe zemlje profitiraju od tog odnosa. Ubeđen sam da smo na dobrom putu da umanjimo terete prošlosti kroz dobru sadašnjost i izglede za još bolju budućnost.

U četvrtak ste još u Srbiji, hoćete li tamo gledati otvaranje Svetskog prvenstva, igraju srpske komšije i domaćin Brazil?

(smeh) U to doba ću već biti nazad u Nemačkoj, gledaću kod kuće.

Povredio se i Marko Rojs… šta mislite kakve su šanse Nemačke na prvenstvu?

Povrede su ozbiljan udarac. Uopšte, pripremni period bio je obeležen pehovima, ali mislim da su igrači koji su zdravi zagrejani za ovo prvenstvo i da će Nemačka ipak daleko dogurati.

Torsten Fraj (40) je savezni poslanik vladajuće Demohrišćanske unije Angele Merkel. Član je Spoljnopolitičkog odbora Bundestaga kao i Odbora za pitanja EU. Od utorka do četvrtka Fraj boravi u Beogradu gde će se sresti sa više ministara, liderima opozicije, predstavnicima civilnog društva, novinarima i stipendistima fondacije „Konrad Adenauer“.