1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija jeftina zemlja – samo zvanično

Građani Srbije nikako ne mogu da se saglase sa ocenom Vladine Komisije da je Srbija jedna od najjeftinijih zemalja Evrope. Tvrdnje iz Vlade i „Maxija“ ne negiraju samo potrošači – to je pokazalo i evropsko istraživanje.

Srbija među jeftinijim u Evropi, Beograd najjeftiniji u regionu!?

Srbija među jeftinijim u Evropi, Beograd najjeftiniji u regionu!?

Srbija spada u zemlje sa nižim nivoom cena u Evropi, zaključak je Komisije za praćenje kretanja cena proizvoda i usluga i životnog standarda stanovništva. Od zemalja regiona samo je u Bugarskoj, Albaniji i Bosni i Hercegovini jeftinije nego u Srbiji. U proteklih osam godina zarade i penzije u Srbiji uvećane su gotovo četiri puta. Dok je za pokriće potrošačke korpe u 2001. godini bilo potrebno više od dve prosečne plate, sada je dovoljna samo jedna. Međutim, građani smatraju da statistika i stvarni život nisu isto, barem kada se radi o ceni hrane:

„Mislim da je hrana na pijacama jeftinija u odnosu na prodavnice. Tu mislim i na meso i na konditorske proizvode.”

„Hrana nije jeftina ako se ima u vidu kolika su nam primanja, a posebno primanja penzionera. O nezaposlenima da ni ne govorim… žalosno.”

„Ima prostora da cene idu dole“

Ministar trgovine Slobodan Milosavljević kaže da postoji prostor da cene u Srbiji budu primerenije kupovnoj moći potrošača u Srbiji, što se može postići kroz povećanje konkurentnosti na tržištu:

“Ima cena koje su više, ali ima i onih koje su nešto niže. Mislim da uvek ima prostora da cene idu dole i da budu primerenije našoj kupovnoj moći i našim prosečnim zaradama i penzijama. Ministarstvo trgovine i Vlada Srbije čine sve da kroz mere Vlade i kroz subvencioniranje kamatnih stopa pomognu konkurentnost domaćih proizvoda i, samim tim obezbede niže cene za potrošače”, tvrdi Milosavljević.

Monopol diktira cene?

Javnost Srbije smatra da su visoke cene prehrambenih proizvoda uzrok monopola na tržištu. Konkurencija je dobrodošla, kaže PR kompanije “Delta Maxi” Vesna Žabić i dodaje da teorije o skupoj hrani u Srbiji metodološki nisu ispravne:

“Srpsko tržište je dosta specifično i mi u okviru naše maloprodajne mreže imamo različite maloprodajne formate, naravno sa različitim cenama. Mislim da ne možemo da govorimo o tome da li smo mi zaista najskuplji u regionu ili nismo, uostalom istraživanja pokazuju da Beograd nije najskuplji grad u regionu.”

„Ko je važniji: kupci ili trgovci?“

Predsednik Asocijacije potrošača Srbije Petar Bogosavljević ne veruje u ovu priču jer Ministrastvo trgovine mora podjednako da štiti interese i kupaca i trgovaca. „Ko im je onda važniji?“, pita Bogosavljević.

“U Srbiji se potpuno svesno otežava organizovanje i delovanje nezavisnih, nevladinih, neprofitnih i vanstranačkih organizacija za ostvarivanje i zaštitu prava i interesa potrošača, a razlog je veoma jednostavan: nosioci drugih interesa imaju snažniji uticaj na kreiranje sistemskih rešenja i rad državnih organa od ekonomski nemoćnijih organizacija potrošača.”

Prema evropskim istraživanjima pojedini prehrambeni proizvodi u Srbiji su skuplji ne samo u odnosu na region, već i zemlje zapadne Evrope. U skladu s tim, hranu je povoljnije kupovati u Francuskoj, Nemačkoj, Holandiji ili Grčkoj. Slično je i sa cenama odeće i obuće. Građani Srbije u prednosti su jedino kod plaćanja određenih usluga, čije su cene u Srbiji višestruko niže.

autor: Miloš Santrač

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 17.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JCmQ
  • Datum 17.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JCmQ