1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija je preveliki zalogaj za Holivud!

Samo u četiri zemlje sveta su domaći filmovi popularniji od stranih: to su SAD i Indija, Južna Koreja i – Srbija! Sa skromnim budžetom, srpski film više puni bioskopske sale nego ostvarenja strane produkcije.

Srbe ne zanimaju američki hitovi i blokbasteri

Srbe ne zanimaju američki hitovi i blokbasteri

Kompjuteri i Internet ojačali su pirateriju, koja je gotovo ispraznila bioskopske sale. Filmovi su traženiji na ulici i u video klubovima, pa zbog toga poseta bioskopima i u Srbiji opada iz godine u godinu. Od ono malo publike, koja još voli bioskopsko platno, većina ipak radije gleda domaće filmove.

„Mislim da je ponuda stranih filmova loša, jer su to komercijalni i bezvredni filmovi“, kaže jedan mladić koga srećemo na ulicama Beograda. „Pojavili su se mladi i dobri autori, kao što je (Vladimir) Paskaljević“, smatra jedna prolaznica. „Ljudima je prosto draže da pogledaju nešto svoje nego tuđe“, dodaje jedan stariji čovek.

Bioskopi „guraju“ domaći film

U bioskopima je svakodnevno na repertoaru mnogo više stranih, nego domaćih naslova. Koliko dugo će se neki film prikazivati zavisi isključivo od gledanosti, jer je bioskopima u Srbiji, koji su odavno u rukama privatnika, na prvom mestu zarada. Iako domaći filmovi u 2009 god. beleže pad gledanosti, još uvek su, prema rečima direktora bioskopa Stern Cinemas Predraga Kostića, popularniji od stranih.

„Bioskopi se tretiraju kao komercijalna delatnost, i zato procenjuju koliko će određeni film imati dugačku distribuciju, koju će salu dobiti i koliko termina prikazivanja. Ako posmatramo gledanost, onda domaći film ima prednost u odnosu na strani. To znači da uvek dobija najbolju salu, najbolje termine i maksimalan broj projekcija“.

Narod voli da se identifikuje

Domaći film koji se trenutno prikazuje u bioskopima teško je pronaći kao kopiju kod uličnih prodavaca ili u video klubovima. Piraterija je više vezana za stranu produkciju, što prema mišljenju filmskog kritičara Ivane Kronje, doprinosi ekskluzivnosti domaćeg filma. Pored ovog tehničkog razloga, dodaje ona, postoje emocionalni i psihološki razlozi, zbog kojih je domaći film popularniji od stranog.

„Ako pogledate npr. psihološke drame u domaćem filmu, od stilizovane egzistencijalne „Život i smrt porno bande“, do omladinske društvene drame „Đavolja varoš“ ili „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, vidimo da društvo ima potrebu da preispita korene svojih neuroza, realne potrebe stanovništva i da sebe redefiniše u odnosu na prošlost i na sadašnju situaciju“.

„Ne moraju da čitaju titl“

Glumac Gordan Kičić, glavni junak u filmu „Čekaj me, ja sigurno neću doći“, koji se trenutno prikazuje u bioskopima, kaže da mu je drago što je bioskopska publika više privržena domaćem filmu.

„Ne moraju da čitaju titl, pa im je zgodnije (smeh). Dobro je što narod voli da gleda domaći film, pošto naši filmovi nemaju veliki prijem u inostranstvu. Samo neki prođu dobro na festivalima. Dobro je što taj film zaživi u narodu posle bioskopa“.

Prema podacima distributerskih kuća na listi deset najgledanijih u 2008. god. ubedljivo prvi bio je „Čarlston za Ognjenku“, sledi takođe domaći film „Čitulja za Eskobara“, i svetski hit „Seks i grad“. Međutim, tri najgledanija filma u Srbiji protekle godine nisu zajedno skupila ni 400.000 gledalaca u bioskopima, dok je prvih deset naslova sa liste posećenosti ukupno privuklo manje od 700.000 ljudi.

autor: Vladimir Minić, Beograd

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 07.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KQVS
  • Datum 07.11.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KQVS