1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija je poljoprivredna zemlja?

Građani Srbije su i dalje jedva izlazili na kraj sa skupoćom, a cene hrane u Srbiji i dalje vrtoglavo rastu, i na tu činjenicu u svom pismu, vlasti je morao da upozori i Guverner Narodne banke Srbije Dejan Šoškić.

default

Pšenica

Šoškić je od premijera Mirka Cvetkovića tražio da se hitno sprovedu sistemske mere kako bi se zaustavio dalji rast cena hrane. Ekonomski analitičari ocenjuju da upravo takva vrsta javne komunikacije povodom ovog pitanja pokazuje da stvari ne funkcionišu dobro kada je reč o strategiji razvoja privrede, uključujući tu i poljoprivredu.

Srbija je poljoprivredna zemlja, i posmatraču sa strane može izgledati čudno da je hrana u Srbiji skupa. Glavni razlog za to je nedostatak strategije razvoja poljoprivrede u Srbiji, ističe za Dojče Vele Jelica Putniković, urednik online Balkan magazina. Vlada se poljoprivrede seti samo u vreme predizborne kampanje, kaže Putnikovićeva:

Deutschland Flash-Galerie Biologische Landwirtschaft Genmais verboten

„Političari poljoprivredu koriste samo u predizbornim kampanjama. Tada obećavaju glasačima sa sela da će Srbija biti zemlja koja će izvoziti hranu, da će seljaci dobro živeti i zarađivati, i da će premije biti iste kao u Evropskoj uniji. Kada to krene da se sprovodi, onda vidimo da su to prazna obećanja“.

Poljoprivreda je zbog svega toga strateška grana samo na papiru, ocenjuje Jelica Putniković: „Ne može poljoprivreda biti strateška grana u zemlji u kojoj je jedna bivša ministarka poljoprivrede izjavila da je pšenica hrana za ptice. Ne može biti poljoprivreda strateška grana u državi gde, kad se seje pšenica, nema strategije koliko će država otkupiti za sopstvene potrebe. I ne napravi se plan izvoza, i ne motivišu se proizvođači da mi tu stratešku sirovinu izvozimo“.

Ključni problem - upravljanje poljoprivredom

Saša Đogović iz Instituta za tržišna istraživanja, za DW kaže da su za visoke cene hrane u Srbiji krivi kreatori ekonomske politike. Delimičan razlog za to su i neke objektivne okolnosti, ali je ključni problem što sistem upravljanja poljoprivredom dobro ne funkcioniše, smatra Đogović:

„A pored toga su tu i nesavršenosti na tržištu: kartelsko- monopolske strukture, koje su posebno prisutne u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, koje su dovele, uz naravno i objektivne okolnosti vezane za vremenske neprilike, do smanjenje ponude određenih poljoprivrednih kultura, ili poljoprivredno- prehrambenih proizvoda“.

Prodavanje tržišnih iluzija

Kao jedan od glavnih način rešavanja problema cena hrane vlasti najavljuju jeftine kredite za stočarstvo. Saša Đogović smatra da je to dobar potez, ali da će on zahtevati vreme da pokaže rezultate. Jer, vi ne možete brzo nadoknaditi ono što ste izgubili, napominje Đogović. Poseban problem je što srpska vlada pokušava da administrira cene poljoprivrednih proizvoda, kaže Đogović:

„Vi ne možete jednostavno da zamrzavate cene, i da administrativnim merama utičete na maksimiranje cena. To možda može na neki eventualno super kratkoročan period, ali suštinski cene, ukoliko se ne pokrenu strukturne reforme, posle toga mogu opet da eksplodiraju. I vi onda ništa niste učinili nego ste prodali jednu iluziju ovom tržištu“.

Ukoliko zaista želi tržišno da se ponaša, srpska vlada može da smanji PDV na ključne poljoprivredne artikle, primećuje Đogović. Time bi izašla u susret oslabljenoj kupovnoj moći stanovništva, kaže Đogović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Jakov Leon

DW.COM