Srbija je po pitanju Kosova sve usamljenija?

Susret šefa UNMIK-a Lamberta Zanijera sa srpskim zvaničnicima tumači se kao pokušaj vlasti u Beogradu da zadrže izvesnu inicijativu u rešavanju kosovskog problema. Plan od šest tačaka se tako vidi kao diplomatski uspeh Srbije, na kome Beograd sada insistira pokušavajući da problem i dalje drži u okviru Ujedinjenih nacija.

UNMIK je sa druge strane stigao u Beograd sa znatno smanjenim uticajem i ovlašćenjima. Nakon dolaska misije EULEKS manevarski prostor UNIMK-a je daleko manji, ali to nije sprečilo srpske zvaničnike da ponovo insistiraju na primeni plana od šest tačaka.

Nepokolebljivost srpskih stavova?

Predsednik „Naprednog kluba“ Čedomir Antić za Dojče Vele kaže da se razgovori sa šefom UNMIK-a stoga mogu posmatrati kao marketinška poruka javnosti o nepokolebljivosti srpskih stavova:

„Nažalost, građani Srbije to vide… i pošto sva istraživanja pokazuju da bi većina građana Srbije želela da se promeni politika Srbije prema Kosovu, ali prosto ne postoji dovoljna snaga, dovoljni konsenzus, i ne postoje naravno dovoljno hrabre elite da tu politiku zaustave i da je redefinišu“.

Iako je bilo najava da bi sa Zanijerom mogli doći i Piter Fejt, specijalni predstavnik EU i Iv de Kermabon, šef Euleksa, to se ipak nije dogodilo. U Beogradu se to vidi kao podrška albanskoj strani, koja odbija primenu plana od šest tačaka. Čedomir Antić smatra da je zbog toga Beograd u neprijatnoj poziciji: neophodno je pokrenuti dijalog sa Evropskom unijom, ali Beograd i EU više nemaju okvir za dijalog jer Srbija insistira samo na pitanju statusa:

„Srbija može da insistira na formi, ona će vremenom postajati sve usamljenija i usamljenija, UNMIK će se izvlačiti sa Kosova, i od forme neće ostati ništa osim onoga što bude Rusija mogla, odnosno da budem precizniji, što bude imala interesa da nametne“.

Vreme "ne radi" za Srbiju...

Naš sagovornik zaključuje da vreme ne radi za Srbiju, i uporno insistiranje na praznoj formi može dovesti do toga da se sa Kosovom doživi sličan scenario kao u slučaju velikih privatizacija:

„Dakle, mogla je „Zastava“ da se reši 2001. godine, ali tada su radnici bili spremni za ovakve uslove da izađu na ulicu da tuku ministre. Sada, posle osam godina, svi su umorni, svi su željni da se nešto promeni, pa su spremni da prihvate bilo šta“.