1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Srbija je dobrodošla u EU, ali...

Pojedini nemački listovi se danas osvrću na „istorijsko" ukidanje viza za građane Srbije, Crne Gore i Makedonije. Ali u najvećoj meri, ipak na sinoć završenu Međunarodnu konferenciju o klimi u Kopenhagenu.

potpredsednik Vlade, Đelić sa biometrijskim pasošem

Potpredsednik Vlade, Đelić sa biometrijskim pasošem

Kao iz nekog lošeg vica? Srbi iz Srbije mogu bez viza da putuju u Evropsku uniju, Srbi iz Bosne i Hercegovine, države koja je pod takoreći protektoratom Evrope – ne mogu. Upravo to pokazuje gde se politika Unije prema Balkanu pokazala ispravnom, a gde ne, piše Osnabriker cajtung.

Evropskim integracijama nema alternative. Duh evropskog jedinstva i upornost Brisela, pokazali su se kao najjače oružje protiv agresivnog nacionalizma i autoritarne politike.

Radost među Makedoncima, Crnogorcima i Srbima samo potvrđuje u kojoj meri je taj evropski duh „za sobom" ostavio „tradicionalni nacionalizam". Doduše u svemu tome, nedostaje Bosna i Hercegovina, koja je zbog spora oko Ustava, podeljena i blokirana, u najvećoj meri i dalje predvođena Evropskom unijom i uz pomoć međunarodnih snaga nadgledana – i dalje je, 14 godina od završteka rata na tim prostorima, „u starim grčevima".

Ponajviše je na Srbiji da taj problem reši. U srpskom delu BiH su na vlasti političke strukture koje ovaj proces najviše blokiraju. A ta vlast „politički zavisi" od Beograda. S druge strane, na EU je da bude doslednija nego do sada. Srbija je i kao kandidat za članstvo u EU dobrodošla, ali samo kao zemlja koja je spremna da sa starim ranama, kao što su Bosna i Kosova - izađe na kraj i pomogne u rešavanju tih problema, zaključuje „Osnabriker cajtung".

2009 Jahresrückblick Dezember Klimakonferenz Kopenhagen

Konferencija u Kopenhagenu nije donela skoro ništa

Samit u Kopenhagenu - „džaba ste krečili"

Na konferenciji u Kopenhagenu ne samo da nije izostao konkretan dogovor, nego se taj skup pokazao kao daleko neuspešniji nego neke ranije konferencije. Veliki samit u Riju 1992. godine je barem, pet godina kasnije, omogućio usvajanje Kjoto protokola. Lideri uticajnih zemalja sveta su tada uspeli da prepoznaju svoju odgovornost i obaveze. U Kopenhagenu se „tragalo" za naslednikom tog protokola. Kako god, zadatak svih tih lidera, čelnih ljudi iz sveta privrede, ali i svih ostalih ljudi na ovoj Planeti, bio je da učine sve da ona bude spasena, navodi Rojtlinger General-ancajger.

Impuls koji bi označio suštinske promene mora doći iz privrednih krugova. Sve je više menadžera i poslovnih ljudi koji dolaze do zaključka: ako sve ostane po starom, mnogi proizvodni projekti i poslovna politika biće sasvim izvesno sve skuplji „i za ljude i za biznis". Velike korporacije poput Simensa ili Dženeral elektrika su, primera radi, na dobrom putu, jer se sve više okreću obnovljivim izvorima energije. I sve je više kompanija koja pozivaju na zaokret u privrednoj politici na tom planu, komentariše Štutgarter nahrihten ishod konferencije u Kopenhagenu.

Pripremio: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 19.12.2009
  • Ključne reči srbija
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/L8mM
  • Datum 19.12.2009
  • Ključne reči srbija
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/L8mM