1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija između Rusije i NATO

Trougao Srbija-NATO-Rusija postaje glavna tema bezbednosnih i političkih diskusija u Beogradu. Da li se Srbija našla između suprotstavljenih ruskih i NATO interesa na Balkanu?

default

Rusija ili NATO - pitanje je sad...

Početak godine označio je i intenziviranje bezbednosnih pitanja sa kojima se suočava Srbija. Najpre je pokrenuta inicijativa grupe intelektualaca o potrebi raspisivanja referenduma za ulazak u NATO. Inicijativa je predstavljala izvesno iznenađenje, jer bar na prvi pogled tema srpskog članstva u NATO nije na dnevnom redu ni Beograda ni Brisela. Uporedo s tim, krenula su i upozorenja ruskih zvaničnika kako će Srbija ulaskom u NATO praktično priznati Kosovo.

Rusija zloupotrebljava kosovski problem

Serbien NATO Oberkommandeur James Stavridis besucht Belgrad

Komandant evropskih snaga NATO Džejms Stavridis u Beogradu 12.2.2010.

Ruske izjave o stepenu evroatlantskih integracija Srbije ponovo su pokrenule pitanje ruskog uticaja na srpsku spoljnu i bezbednosnu politiku. Rusija se tako direktno meša u unutrašnje stvari Srbije, upozorava predsednik Foruma za bezbednost i demokratiju Ninoslav Krstić.

„Rusija je izgubila uticaj u Jugoistočnoj Evropi i među bivšim zemljama Varšavskog ugovora. Ali, koristeći tu nesrećnu srpsku okolnost, gde Srbija jednostavno ne može da prihvati činjenicu da Kosovo ode iz Srbije, da bude nezavisna država, ona upravo tu najbolniju srpsku tačku u ovom trenutku pokušava da iskoristi, i da izvrši pritisak na Srbiju da ide samo prema Evropskoj uniji, a ne i prema NATO-u.“

„Loše vezivati bezbednost za Rusiju“

Rusija je principijelno protiv širenja NATO, kaže za Dojče vele saradnik fonda ISAC za pitanja Rusije i Zajednice nezavisnih država, Žarko Petrović. To se posebno odnosi na Srbiju, koju Rusija vidi kao sebi najbližu zemlju Zapadnog Balkana, i na koju ima izvestan uticaj.

Rusija se vojno povukla sa tog područja, dodaje Petrović, i ne bi se moglo govoriti da se NATO i Rusija u ovom regionu bore oko nekakve vojne prevlasti. Srbija sa druge strane, mora da donese neke teške odluke, kaže Petrović.

„Tu pre svega mislim na potrebu za jednom ozbiljnom i javnom raspravom oko toga šta znači vojna neutralnost, šta znači članstvo u NATO, šta znači bliže povezivanje sa Rusijom. Ja ne vidim nijedan razlog, koji bi mogao da implicitno govori o tome, da je za Srbiju dobro da se bezbednosno veže za Rusiju. Mislim da bi to bilo vrlo loše.“

Russlands Präsident Dmitri Medwedew und Serbiens Präsident Boris Tadic in Belgrad

Predsednici Rusije i Srbije Dmitrij Medvedev i Boris Tadić u Beogradu 20.10.2009.

Gašenje požara ili antiterorističke akcije?

Forum za bezbednost i demokratiju upozorio je i na nedovoljno transparentan proces formiranja baze za vanredne situacije u Nišu. U javnosti su se pojavila tumačenja kako će se to pretvoriti u rusku vojnu bazu, i kako će na teritoriji Srbije zapravo delovati rusko ministarstvo za vanredne situacije. Ninoslav Krstić smatra da svi detalji nisu dovoljno poznati, i dodaje da to otvara pitanje da li se iza toga krije nešto više od aktivnosti na gašenju požara.

„Ruski ministar za vanredne situacije Sergej Šojgu doslovce je rekao da će to biti baza koja će reagovati u kriznim situacijama. A krizne situacije podrazumevaju i antiteroristička dejstva. Dalje, tu se pojavljuje i novi momenat u vidu gasovoda Južni tok, koji treba da prelazi upravo preko juga Srbije. Da li to znači da oni tu treba da imaju svoje sastave koji bi to trebalo da obezbede? Jer, Južni tok je mesto gde bi mogle da se događaju određene terorističke aktivnosti.“

„Mislim da su priče oko vojnog aspekta tog projekta preterane“, ocenjuje Žarko Petrović. „Slažem se ipak da javnost mora dobiti nešto više odgovora oko praktičnih pitanja: na koji način će se reagovati, kakva će biti pravila za postupanje, ko će donositi odluke, regulisanje statusa ljudi koji tu rade, ili eventualni diplomatski imuniteti. Ta pitanja se stoga moraju jasno regulisati, kako kasnije ne bi dolazilo do nesporazuma“, zaključuje Petrović.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 25.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MAUD
  • Datum 25.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/MAUD