1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

"Srbija ima budućnost ako se oslobodi Kosova"

Srbija će moći da napreduje samo ako se oslobodi Kosova. To u intervjuu za Dojče vele tvrdi nemački istoričar i stručnjak za srpsko društvo i državu Holm Zundhausen. On je objavio opširnu istoriju Srbije u 19 i 20 veku.

default

"Nakon balkanskih ratova srpski političari su na sebe preuzeli hipoteku hipoteku sa kojom do danas nisu raščistili"

Ugledni istoričar iz Berlina Holm Zundhausen ovako objašnjava zbivanja u vezi sa Kosovom pre jednog veka:

«Kosovo je osvojeno u Balkanskim ratovima 1912. i 1913. na mirovnoj konferenciji u Bukureštu velike sile uopšte nisu bile zastupljene, za razliku od Berlinskog kongresa kojeg su praktično organizovale samo velike sile. Priznanje pripajanja Kosova Srbiji desilo se u suštini indirektno jer je Srbija priznata, a kasnije Jugoslavija, tretirana kao suverena država. Eksplicitno priznanje prisajedinjavanja Kosova Srbiji nikada nije usledilo.»

Berlinski istoričar ukazuje da je određivanje Kosova kao vekovima porobljene kolevke srpstva deo problema u rešavanju sudbine ove teritorije:

«Terminolgija je veoma važna. Kada se govori o oslobođenju, o tlačenju, o izdaji – sve su to veoma bremenite reči – neophodno je dobro pogledati šta se iza njih zapravo krije. U mnogim zemljama nacionalni istoričari govore o oslobođenju. U Nemačkoj se, na primer, kaže da je zemlja završetkom Drugog svetskog rata 1944. oslobođena od nacista. U mnogim slučajevima taj termin je prikladan. No, ako se stvar bolje razmotri, vidi se da ne može nikakva teritorija ili zemlja da bude slobodna ili neslobodna. Slobodni ili neslobodni su ljudi koji tamo žive. I onda se postavlja pitanje ko tamo živi i šta ti ljudi pod slobodom podrazumevaju. E tu se onda može doći do sasvim drugačijih zaključaka. Prostim izborom termina određuje se način na koji sagledavamo prošlost.»

Zundhausen ističe da je zadatak istoričara da terminološke konstrukte razgrađuju. On smatra da u Srbiji ima malo kolega koji kritički izučavaju prošlost svoje države i naroda. U svojoj istoriji Srbije zastupa tezu da su balkanski ratovi značili negativnu prekretnicu u razvoju zemlje.

«Do balkanskih ratova Kraljevina Srbija je bila relativno nacionalno homogena država. To se dramatično menja ishodom Balkanskih ratova. Srpski političari tada su na sebe preuzeli hipoteku sa kojom do danas nisu raščistili. Tako da je trenutno i za budućnost najvažnije pitanje kada će se Srbija osloboditi Kosova. Sigurno je da je to težak proces jer je sa Kosovom povezano toliko mitova ali i druga društva su prošla kroz slično. Za Nemačku su, na primer, svojevremeno veoma važne bile Elzas, koji sada pripada Francuskoj, ili takozvane Istočne oblasti koje su sada u Poljskoj. Bile su potrebne decenije dok se veći deo nemačkog društva nije oslobodio ka prošlosti okrenutog pogleda na te teritorije. To je, međutim, preduslov za otvaranje novih mogućnosti i prilika kako bi se drugačije išlo u sadašnjost i u budućnost. Mogu samo da se nadam da će se Srbija makar osloboditi Kosova,» poručio je nemački istoričar Holm Zundhausen.

  • Datum 22.11.2007
  • Autor Filip Slavković
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CQS1
  • Datum 22.11.2007
  • Autor Filip Slavković
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/CQS1