Srbija i NATO

Deklaracijom Skupštine Srbije od 26. decembra 2007. godine doneta je odluka o „proglašenju vojne neutralnosti Republike Srbije u odnosu na postojeće vojne saveze do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela konačna odluka“.

Srbiji predstoji ozbiljna analiza

Stručnjaci i vojni analitičari ocenjuju da je ta odluka usledila bez javne debate. Danijel Šunter, direktor Evroatlantske inicijative, za Radio Dojče Vele kaže da Srbiji predstoji ozbiljna analiza tog važnog pitanja, jer se takve odluke ne mogu donositi na dnevno-političkom nivou:

„I stiče se utisak da je to zapravo prihvatanje inicijative jedne od vladajućih stranaka iz koalicije, na brzu loptu, bez neke dodatne argumentacije, tako da mislim da je to neka stvar koja će čekati Srbiju u budućnosti tek kada se politička scena u Srbiji bude malo iskristalisala“.

Kako će Srbija uskoro ostati jedina zemlja regiona koja neće biti članica NATO, Milana Simurdića, člana Foruma za međunarodne odnose pitamo da li je za Srbiju bolje rešenje vojna neutralnost ili NATO članstvo:

Što bolja integracija u region

„Ja mislim da je za Srbiju najbolje da bude što je više moguće integrisana u region, ekonomski, politički i bezbednosno. Da li to podrazumeva brzi ili spori napredak prema vojno-političkim integracijama to je potpuno drugo pitanje, ali Srbija izolovana ne ide nikud, a Srbija integrisana ide pravim putem“.

Vojni analitičar Aleksandar Radić smatra kako vojna neutralnost nije pogodna za države sa mladim demokratskim iskustvom, i skromnim budžetskim mogućnostima izdržavanja tehnološki savremenih oružanih snaga. Podaci takođe pokazuju da su troškovi vojne neutralnosti veći nego troškovi članstva u NATO:

„Da li nacija želi da uđe u NATO ili ne, to ćemo da vidimo onog trenutka kada sazru okolnosti za referendum, ali mislim da nas sada razdvaja veoma veliko vreme do situacije u kojoj ćemo moći da o tako nečemu ozbiljno razgovaramo. Ali, sada je već izvesno da ne možemo ignorisati NATO kao činjenicu a naročito ne možemo da se postavimo neprijateljski prema tom integracionom procesu sve dok on postoji i dok ne vidimo jasnu alternativu“.

Analitičari skreću pažnju i na povezanost članstva u NATO sa procesom približavanja Evropskoj uniji. Argument je da nijedna država u tranziciji nije došla do članstva u EU bez prethodnog ulaska u NATO. To se nigde ne navodi kao zvaničan uslov, ali se podrazumeva da zemlja koja želi da se približi EU prethodno stvori snažne bezbednosne mehanizme kao garante stabilnosti.