Srbija i EU: Šta će reći šefovi diplomatija?

Podnošenjem kandidature za punopravno članstvo u Evropskoj uniji decembra prošle godine Srbija je prešla polovinu puta u procesu evropskih integracija, a kada počne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što bi trebalo da se dogodi sutra, otvoriće se vrata i za dalje, još važnije korake - prihvatanje kandidature i početak pregovora o članstvu.

Na sutrašnjem ministarskom zasedanju EU u Luksemburgu očekuje se donošenje odluke o početku ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, jer se u novom izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca, navodno pohvalno govori o saradnji vlasti u Beogradu sa tim sudom.

Holandija menja stav?

Holandija, koja je do sada bila "kočnica" procesa evrointergacija Srbije, najavila je da u slučaju pozitivnog Bramercovog izveštaja neće odbiti početak ratifikacije. Predsednik Srbije Boris Tadić je 22. decembra u Stokholmu predao zahtev za sticanje statusa kandidata Frederiku Rajnfeltu, premijeru Švedske, koja je tada predsedavala EU.

Zvanični Beograd je tada kao cilj odredio da celokupan posao dobijanja statusa države kandidata bude završen do kraja godine. Jedan od značajnih "međukoraka" Srbije na putu ka Uniji bila je i odluka o liberalizaciji viznog režima za Srbiju, koju je 30. novembra prošle godine doneo Savet ministara unutrašnjih poslova i pravde EU, iako to pitanje nije obuhvaćeno pregovorima o članstvu.

Kako je sve počelo

Približavanje Srbije EU započeto je 2001. godine osnivanjem Zajedničke konsultativne radne grupe, kao mehanizma koji je trebalo da omogući Evropskoj komisiji i članicama tadašnje SR Jugoslavije - Srbiji i Crnoj Gori - da steknu jasnu sliku o situaciji u brojnim oblastima društvenog i privrednog života radi efikasnijeg približavanja standardima Unije.

Od 2001. do 2002. godine održano je pet sastanaka Grupe na kojima su usvojene obavezujuće smernice za dalje približavanje standardima EU, a analizirane su i političke i ekonomske reforme, regionalna saradnja i poštovanje međunarodnih obaveza Srbije.

Posle petog sastanka Grupe, zbog ustavne transformacije SRJ u Državnu zajednicu Srbija i Crna Gora, nastala je duga pauza u zvaničnom dijalogu o pripremama za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU.

U periodu od jula 2002. godine do jula 2003. godine, održana su tri nezvanična sastanka predstavnika Evropske komisije i predstavnika država-članica i državne zajednice SCG na kojima je ocenjeno da treba pokrenuti novi formalni mehanizam za saradnju - Unapređeni stalni dijalog.

Srbija nastavila putem ka EU

Pregovarački tim Srbije za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju formiran je u januaru 2005. godine, a u aprilu iste godine dobijena je pozitivna Studija o izvodljivosti za spremnost Srbije da pregovara o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju.

Platforma za pregovore o zaključenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju usvojena je u septembru, a pregovori su otpočeli 10. oktobra 2005. godine.

Prva runda tehničkih pregovora o ovom dokumentu održana je u novembru iste godine, ali su oni obustavljeni 3. maja 2006. godine zbog problema u saradnji Srbije s Haškim tribunalom.

Pregovori se nastavljaju posle više od godinu dana, 13. juna 2007, a okončani su 10. septembra iste godine. Sporazum je parafiran 7. novembra 2007. godine.

Sporazum potpisan aprila 2008.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i prateći Prelazni trgovinski sporazum potpisani su u Briselu 29. aprila 2008. godine, a Narodna skupština Srbije ratifikovala ih je 9. septembra 2008.

Srbija Prelazni trgovinski sporazum jednostrano primenjuje od 1. februara 2009, dok je primena od EU bila blokirana sve do 7. decembra zbog protivljenja Holandije da se otpočne s primenom sporazuma dok se ne dokaže da Srbija u potpunosti sarađuje s Haškim tribunalom.

EU od 1. januara 2007. ima 27 zemalja članica. Iznikla je iz Evropske ekonomske zajednice, uspostavljanje Rimskim sporazumom 1957. godine. U periodu od 1952. do 1958. godine šest osnivačkih zemalja Unije bile su Belgija, tadašnja Zapadna Nemačka, Italija, Luksemburg i Holandija. Rumunija i Bugarska su poslednje zemlje koje su se pre tri godine priključile Uniji.

tanjug/žbs/nj