1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija gubi 250 miliona evra zbog embarga

Odluka kosovske vlade da uvede embargo na proizvode iz Srbije izazvala je nezadovoljstvo u Beogradu i zabrinutost ekonomista. Srpski političari tvrde da su pogođeni građani Kosova, ali ni srpski budžet nije pošteđen.

default

Priština postavila politiku iznad ekonomije

U pojedinim reakcijama se upozorava da je odluka Prištine zapravo kršenje CEFTA sporazuma i da je štetna po slobodno kretanje ljudi, robe i kapitala, kao i da takav potez ugrožava pregovarački proces.

Prema zvaničnim podacima državnih institucija, obim razmene sa Kosovom u 2010. godini je iznosio oko 400 miliona dolara, a najznačajnije robe koje se isporučuju na Kosovo su električna energija, pšenica, šećer, crep, hrana, dizel gorivo, sirova nafta, hartija, karton i lekovi.

Istovremeno je sa Kosova u Srbiju stiglo robe u vrednosti od 4,03 miliona dolara.
Za prvih šest meseci 2011. godine iz Srbije je otpremljeno robe u vrednosti od 202,8 miliona dolara, saopštila je Privredna komora Srbije, uz napomenu da Srbija ponovo ima znatan suficit u razmeni sa Kosovom. Izvoz sa Kosova u Srbiju je praktično zanemarljiv, i tu ne bi bilo mnogo koristi od uvođenja principa reciprociteta kao odgovora na potez kosovskih institucija, ocenjuju ekonomisti.

Šteta za srpska preduzeća

Odluka kosovskih vlasti je loša i njome se narušava slobodna trgovina, ocenjuje za Dojče vele ekonomista Aleksandar Stevanović iz Centra za slobodno tržište. Dodatni problem je što sada Priština radi sve ono što je godinama zamerala Beogradu, i sada je zapravo samo iskoristila priliku da i sama sprovede u delo jednu takvu lošu praksu, kaže Stevanović:

„Mislim da će se udeo robe iz Srbije, koji dolazi sivim kanalima na Kosovo i koji je i danas dominantan, jednostavno samo povećati, a da se efekti u praksi neće nešto posebno osetiti. Takođe, moguće je da će deo legalnih tokova nastaviti legalno da funkcioniše, samo će roba biti prepakivana u Crnoj Gori i Makedoniji. Dakle, eto malo posla i za naše druge susede.“

Šteta i za kosovski budžet

Najveću štetu će ipak pretrpeti srpske kompanije, smatra Stevanović. Troškovi plasmana na Kosovo će poskupeti, jer privrednici imaju dodatne troškove ukoliko to moraju da rade ilegalno, ili preko trećih zemalja. Obim robne razmene sa Kosovom u svakom slučaju nije zanemarljiv za zemlju poput Srbije, ističe Stevanović, ali i dodaje da će dosta štete imati i kosovska strana. Poznato je da značajan deo robnog prometa Srbije i Kosova i dalje ide sivim kanalima, a nakon ovog embarga postoji opasnost da on skoro potpuno ode u sivu zonu, upozorava Stevanović:

Pristina Haupstadt Serbien Flash-Galerie Grenzprobleme auf dem Balkan

Priština


„Jedan od rezultata će verovatno biti da će trpeti i kosovski budžet isto tako, pošto jednostavno neće moći da evidentira tokove nekih roba, i da od toga nešto legalno i naplati. Ako nemate legalan ulaz negde gde nešto prodajete, činjenica je da na to ne možete naplatiti nikakve poreze“.

Politički pritisak kroz ekonomiju

Ekonomista Goran Nikolić iz Centra za novu politiku smatra da će ovaj potez kosovskih vlasti najviše ugroziti srpsku prehrambenu i industriju građevinskih materijala. Srbija ima rast izvoza, ali teško je osvojiti nova tržišta; ukoliko se ugrozi nekih 250 miliona evra godišnje razmene, to znači i ugrožavanje nekoliko hiljada radnih mesta, kaže Nikolić. U svakom slučaju, neko je procenio da je ovo efikasan način da se izvrši politički pritisak na Srbiju, kaže Nikolić za DW:

„Ako je tačno, a mislim da je to bila i teza srpskih zvaničnika, da je embargo uveden uz prećutnu saglasnost zemalja Evropske unije, onda je to ipak opasna igra. Ne u smislu bezbednosti, ali u smislu pogoršanja odnosa u regionu. Jer, Srbija se stavlja pred svršen čin, i vrlo je malo verovatno da će biti spremna na neke političke ustupke. I mislim da ovo jača neke snage koje su za izolaciju, i to sa obe strane. Mislim da je sve vrlo rizično i, ako su hteli da traže neke ustupke od Srbije, ovo nije dobar način. Teško će vlast u Srbiji biti spremna da zbog novca koji sam spomenuo napravi neke ustupke, jer je to politički za njih veoma rizično područje!, smatra Nikolić.

Mala šteta za veliku političku dobit?

S obzirom da je obim robne razmene daleko na strani Srbije, očito su kosovske vlasti procenile da zbog ovog poteza neće imati veliku ekonomsku štetu, a da će dobiti dosta političkih poena, primećuje Goran Nikolić. Aleksandar Stevanović takođe smatra da je loše što se nekim ekonomskim sredstvima pokušavaju postići neki politički ciljevi. Beograd se po mišljenju Stevanovića u ovom trenutku ne može optužiti za nepopustljivost i tvrdoglavost, i bilo je dosta dobre volje da se olakša svakodnevni život, a da se finalno političko pitanje ostavi za neka druga vremena. Stevanović stoga smatra da je odluka kosovske vlade politikantska, i da ona neće uspeti dugo da ostane na snazi.

Autor: Ivica Petrović, Beograd
Odg. urednik: Nemanja Rujević