1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Srbija-EU: Kosovo za kraj

EU čuva pitanje Kosova za poslednji stadijum pregovora sa Srbijom. Rešenje tog političkog sučeljavanja može imati najrazličitije forme, a bez saglasnosti oko te teme, Srbija neće moći da postigne dalje uspehe...

Srbija i Kosovo se moraju međusobno približiti u jednom kredibilnom procesu

Srbija i Kosovo se moraju međusobno približiti u jednom kredibilnom procesu

Austrijski list Virtšaftsblat.at objavio je razgovor sa stručnjakom za Balkan Vladimirom Gligorovim. On smatra da će se „koraci u pravcu Evropske unije pozitivno odraziti na srpsku privredu“. Kada je reč o srpskom nepriznavanju Kosova kao eventualnoj prepreci na putu Srbije u EU, Gligorov kaže: „Srbija i Kosovo se moraju međusobno približiti u jednom kredibilnom procesu. To će funkcionisati samo ako između dve zemlje dođe do pregovora o važnim pitanjima, koji će rezultirati konkretnim odlukama. Evropska unija čuva pitanje Kosova za poslednji stadijum pregovora sa Srbijom. Rešenje tog političkog sučeljavanja može imati najrazličitije forme, a bez saglasnosti oko te teme, Srbija neće moći da postigne dalje uspehe u pregovorima sa EU“.

Srbija je pod Miloševićem mnogo izgubila – a baš ništa nije dobila

„Beograd nema šta da slavi“, naslov je teksta u kome Andrej Ivanji za bečki Standard onlajn piše o proteklom jubileju Slovenije i Hrvatske: „Dok se u Sloveniji i Hrvatskoj slave prve dve decenije nezavisnosti, u Srbiji se suvo konstatuje da se SFRJ pre 20 godina raspala u građanskom ratu. Za Srbe, tu nema šta da se slavi. Iako su u susednim državama i broj žrtava i pustošenja bili nesrazmerno veći, Srbija je pod ratnom vladavinom Slobodana Miloševića mnogo izgubila – a baš ništa nije dobila. Katastrofalne posledice rata – ili stremljenja Slovenije i Hrvatske, a kasnije i Kosova, ka nezavisnosti, kako se u Beogradu ponekad čuje – za Srbiju su bile: progon više od 200.000 Srba iz Hrvatske, secesija Crne Gore iz zajedničke federacije i gubitak Kosova.

Zemlja je izolacijom i privrednim embargom unazađena za nekoliko decenija. Srbija se nikada nije oslobodila imidža „zlikovca“. Vrhunac samoubilačke ratne politike Slobodana Miloševića u Srbiji bili su vazdupni napadi NATO 1999 – koji se u Srbiji i danas smatraju neopravdanim i grubim kršenjem međunarodnog prava, jer je zemlja bombardovana bez mandata UN – zbog veta Rusije.

20 godina od proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske

20 godina od proglašenja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske

Slavlje suseda među Srbima izaziva uglavnom – gorčinu. Ispotiha se, doduše, govori o sopstvenim ratnim zločinima, počinjenim u ima srpstva, ali se mnogo glasnije ukazuje na zločine i agresivni nacionalizam drugih. Srbi to doživljavaju kao nešto za šta su drugi nagrađeni, a oni sami – kažnjeni. Takva osećanja prate i srpsku unutrašnju i spoljnu politiku. U Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (ne računajući Republiku Srpsku) i Kosovu, pitanje krivice i greha je nesporno: Beograd je bio agresor od koga se moralo braniti. Iz srpskog ugla, bio je to žaljenja vredan građanski rat u kome svi snose deo krivice, i u kome su se Srbi u Hrvatskoj i Bosni branili, a na Kosovu morali da se bore protiv „albanskih terorista“. Jer, raspadom Jugoslavije, Srbima je uzeto pravo da žive u jednoj državi“.

Blamaža švajcarskog diplomate u Prištini

A Švajcarski list „20 minuten onlajn“ prenosi izveštaj kosovske televizije „Klan Kosova“ o blamaži jednog švajcarskog diplomate u Prištini. „Zamenik šefa švajcarske ambasade na Kosovu je, kako prenosi ta televizija, u jednom fitnes-studiju je ukrao preparat za mršavljenje u vrednosti od 35 evra. To je za švajcarski dnevnik potvrdio vlasnik teretane, nakon što je pogledao i video-snimak kamera za obezbeđenje objekta. Dok je radnik iza šanka recepcije razgovarao sa jednim drugim poseticem, švajcarski diplomata je, nakon što se za svaki slučaj obazreo oko sebe, sa šanka diskretno uzeo kutiju sa preparatom i ubacio je u svoju torbu.

Zahvaljujući snimcima sigurnosnih kamera, na kojima se vidi i automobil diplomate, te elektronskom sistemu identifikacije posetilaca, kradljivac je identifikovan. Pozvana je policija, ali ona nije želela ništa da preduzme, ukazavši da je u pitanju osoba koja ima diplomatski imunitet. (…) Diplomata je bio svestan svoje greške, kako prenosi vlasnik fitnes-studija: kada je sledećeg dana došao na trening, radnik za šankom ga je podsetio da je zaboravio nešto da plati. Diplomata je tada platio“.

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM