1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Srbija da traži prijem u NATO – „logično“

Analitičari u Briselu smatraju da bi bilo „logično“ da Srbija, na svom evropskom putu, zatraži i prijem u NATO. U tom slučaju, morao bi da se reši status Kosova, a odnosi sa Rusijom ne bi bili narušeni, kažu u Briselu.

Nije obavezno, ali je logično i poželjno

"Nije obavezno, ali je logično i poželjno"

U evoluciji politike moguće su mnoge stvari u svim zemljama, pa i eventualna odluka Srbije da pristupi NATO: „Ako se Srbija već zalaže za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, prirodnom logikom, tom zahtevu u jednom trenutku trebalo bi da pridoda i zahtev za pristupanje NATO,“ kaže za Dojče vele Majkl Emerson, analitičar u Centru za evropsku politiku (EPC) u Briselu, stručnjak za pitanja proširenja EU, ali i za pitanja odnosa EU i Rusije.

Scenario za tako nešto predstavljao bi dugotrajan proces, koji bi morao da bude politički dobro pripremljen unutar same Srbije, smatra Emerson i dodaje: „To bi zahtevalo odlučnost i sposobnost vođstva u Beogradu. Vlast bi morala da bude u stabilnoj političkoj situaciji i da ima dobru komunikaciju sa narodom. Javnost u Srbiji bi vremenom mogla da prihvati članstvo u NATO, ali za to je potreban dugotrajan proces pažljivog političkog ubeđivanja“.

Srbija u NATO: „dostižan i poželjan“ scenario

I dok vlasti u Srbiji odbacuju mogućnost da se do kraja mandata ove Vlade, odnosno do 2012. godine, pokrene pitanje učlanjenja u NATO, u Srbiji se istražuje javno mnjenje i uveliko razgovara na temu: neutralnost ili NATO. U Centru za evropsku politiku u Briselu smatraju da je pristupanje Srbije Alijansi „dostižan i poželjan scenario“. Srbija bi tako jasno pokazala svoju opredeljenost da se zaista integriše sa Evropom i transatlantskim strukturama, kaže Majkl Emerson:

„Tako bi se uspostavio jasan politički identitet Srbije, ali i kredibilitet njene želje da se pridruži modernoj Evropi i atlantskoj zajednici. To bi bila mera koja bi doprinela porastu poverenja, i koja bi imala i ekonomsku dobrobit za Srbiju. Srbija bi tada bila viđena kao bolje mesto za dugoročne investicije“.

Negativne posledice scenarija – Kosovo

Međutim, „scenario“ pristupanja Srbije NATO imao bi i svoje negativne posledice. Kako NATO u svoje redove prihvata zemlje sa rešenim teritorijalnim statusom, pitanje Kosova bi moralo da bude razjašnjeno: „To pitanje će svakako morati da bude rešeno i u kontekstu pristupanja Srbije EU“, smatra Emerson i nastavlja:

„Postavilo bi se pitanje diplomatskog priznanja Kosova i to bi, prema mom mišljenju, moralo da bude neophodan korak. U praktičnom smislu, postavilo bi se pitanje funkcionisanja severnog dela Kosova, koje je danas funkcionalno mnogo bliže Beogradu nego Prištini. Vlast u tom delu Kosova morala bi da se uredi na način koji bi bio prihvatljiv za EU“.

Negativne posledice scenarija – Rusija

Nedavno je i stalni predstavnik Rusije pri NATO, Dimitrij Rogozin, istakao da bi u slučaju pristupanja Srbije NATO, Rusija preispitala svoj stav prema nezavisnosti Kosova. Rogozin je dodao i to da, „imajući u vidu i dvostruke aršine koje Zapad ima prema učesnicima rata u bivšoj SFRJ, a na štetu Srbije, kao i na još postojeće tragove NATO bombardovanja u Beogradu, Rusija ne bi razumela eventualni izbor Srbije da uđe u NATO“.

U Centru za Evropsku politiku u Briselu smatraju da „negativan stav Rusije po pitanju eventualnog pristupanja Srbije NATO ne bi proizveo značajnije konsekvence“. Analitičar Majkl Emerson zaključuje da bi se Rusija „bunila“, ali ni u kom slučaju kao kada bi u pitanju bile Ukrajina ili Gruzija, bivše Sovjetske republike i direktni susedi Rusije.

autorka: Marina Maksimović, Brisel

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 19.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/M5Pm
  • Datum 19.02.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/M5Pm