Srbija: Da li je moguće da nema monopolista?

Iako je Vlada Srbije još 2005. godine usvojila Zakon o zaštiti konkurencije, Komisija za zaštitu konkurencije još ni jednom nije donela presudu o zloupotrebi monopolskog položaja u Srbiji. Štaviše, Vlada do sada nije ni utvrdila da li u državi postoje monopolisti. Samim tim, ona ne štiti Zakon koji je usvojila, kaže naučni savetnik za međunarodne finansije iz Beograda, profesor Fakulteta u Novom Sadu Blagoje Babić:

„Kod nas nema ni jedne presude kojom je utvrđeno monopolsko ponašanje, na osnovu koje bi monopolista bio kažnjen. To je, između ostalog, jer Srbija ne finansira institute da utvrde da li u Srbiji postoji monopolsko ponašanje. Postoje isključivo priče o tome, iza kojih stoje političke stranke, uticajne grupe i pojedinci koji razmenjuju optužbe ’ko koga finansira’. Srbija od toga, naravno, nema koristi.“

Opasan monopol

Blagoje Babić objašnjava da je u Srbiji klasičan primer monopola britanski investicioni fond „Salford“, koji je kupovinom pet velikih mlekara zaposeo 60 odsto mlečne industrije Srbije i proizvodnju mleka, zapravo, učinio nerentabilnom.

„To je zato što su naši poljoprivrednici prodali mlekare. Oni su sada dovedeni u podređen položaj, jer nemaju pregovaračku moć da pregovaraju sa ’Salfordom’. Ta firma nameće otkupnu cenu mleka. Danas jedan zemljoradnik mora da da pet litara mleka za jedan litar nafte. Zbog takve situacije, postoji opasnost da naša poljoprivreda i industrija polako odumiru. To neposredno utiče na, ionako, visoku nezaposlenost i na opasnost od raseljavanja stanovništva.“

Upravo zato su utvrđivanje monopolskog ponašanja i aktivna zaštita konkurencije imperativi, kada je reč o prilagođavanju naše privrede, privredi Evropske unije, s kojom Srbija, bar prema političkoj retorici, teži da se uskladi. U tom smislu, Babić ističe da je u Evropskoj uniji već u osnivačkom ugovoru predviđena zaštita konkurencije:

„Veliki deo zakonodavstva Evropske unije posvećen je zaštiti konkurencije, jer bez konkurencije, preduzeća se zaparlože, jer nisu prinuđena da podižu stepen poslovnosti i tehnologije. Pošto sada Srbija mora iznova da pravi industriju, nužno je da se ugleda na Evropsku uniju i da koristi sve mogućnosti u skladu s pravilima Svetske trgovinske organizacije. Samo uz takvu politiku, država može računati na zdravu privredu i zdravu konkurenciju na domaćem tržištu.“

Institucionalna zaštita proizvodnje

Babić podseća da je u raspravama o monopolu i oligopolu u Srbiji „mnogo magle“ i da se zapostavlja suština, a to je način na koji utiču veliki trgovinski lanci i strane banke na realni sektor – industriju i poljoprivredu. Strane banke građanima nude samo potrošačke i stambene kredite, čije su stope naplate 98 odsto, dok su za kreditiranje obnove domaće industrije nezainteresovane. To direktno koči industrijalizaciju, zapravo podstiče nezaposlenost, koja je prema poslednjim zvaničnim podacima u 2008. godini bila 16,5 odsto – medu najvišima u Evropi.

Cilj države, prema Babićevim recima, trebalo bi nužno da bude sprečavanje zloupotrebe konkurencije, kako bi zaštitila manje snažne privrednike i potrošače. Srbija bi u današnjim uslovima trebalo da usvoji novu industrijsku politiku i da radi na industrijalizaciji zemlje na novim tehnologijama. To podrazumeva, smatra Babić, zaštitu domaće proizvodnje, osnivanje Fonda za kreditiranje obnove industrije poput nemačkog „Kreditanstalt fuer Wiederaufbau“ i kontrolni paket u nekoliko komercijalnih banaka kako bi mogla da tržišnim kamatnim stopama spreči oligopolsko ponašanje na kreditnom tržištu.

Podsećamo da je predlog novog Zakona o zaštiti konkurencije nedavno usvojen u Skupštini, iako je Zakon trebalo da stupi na snagu još početkom godine, kako je najavljivao Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević. Ministarstvo trgovine saopštilo je da je novi Zakon preciznije prenosi pravo Evropske unije u domaći pravni sistem, što je, inače, obaveza preuzeta potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Autorka Tanja Miščević, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković