1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

"Srbija bolja od glasa koji je bije"

Nemački dnevni listovi detaljno prenose događanja na Olimpijskim igrama u Kini, ali ne manje detaljno pročešljavaju ekonomiju Balkana.

default

Samo najbolji uspevaju da se domognu medalja

U Nemačkim dnevnim listovima nema onoga koji nije preneo teme: suze Kineza jer je Žijang Liu, jedan od najvećiih favorita i pretendenata na olimpijsko zlato na 110 metara s preponama morao da odustane od trke zbog povrede. Suze nemačkih rukometaša koji su ispali iz daljeg takmičenja, a mnogo čemu su se nadali, jer su svetski šampioni. Radost Elene Išinbajeve koja je s motkom preskočila 5,05m i postavila novi svetski rekord.

Srbija profitira

"Frankfurter algemajne cajtung" donosi poduži članak pod naslovom "Mala politička ekonomija Balkana"

"Za razliku od Bugarske i Rumunije, Srbija još nije u Evropskoj uniji. Kada će pregovarati o pristupu – ne zna se. Ali zemlja profitira od te situacije".

Autor objašnjava jednu neobičnu pojavu: i pored pomenutih suseda primljenih u EU, i pored toga što u vladi ponovo učestvuju socijalisti, kojima, kako piše, ne pada na pamet da se distanciraju od politike Slobodana Miloševića, pojedina područja Srbije beleže nezapamćen privredni rast. Do njega je došlo jer su zapadna preduzeća koja su imala pogone u Rumuniji, morala da ih premeste ili su onemogućena da se dalje šire u toj zemlji. Primer je bavarska firma Drekslmajer koja mnoge evropske proizvođače automobila snabdeva eletronskom opremom. Drekslmajer je još 1993. godine potražio lokaciju u Rumuniji da bi smanjio troškove proizvodnje. Čitavu deceniju sve je bilo u najboljem redu, investitori su bili zadovoljni, izgledalo je da je proizvodnja osigurana. Ali, otkako je Rumunija primljena u EU, Drekslmajer i drugi konkurenti nalaze se pred teškoćama.

Sve manje nezaposlenih u Rumuniji i Bugarskoj

Na zapadu Rumunije, naime, više nema nezaposlenih, i potrebna je dodatna kvalifikovana radna snaga. Do toga je došlo iz dva razloga. Jedan je snažno investiranje u taj region, a drugi je odlazak rumunskih radnika u druge zemlje Evropske unije. Još i pre pristupa, Rumuni su masovno odlazili trbuhom za kruhom u Italiju, Španiju i druge zemlje. Pristupom EU, talas iseljavanja dosegao je vrhunac. U nekim delovima Rumunije, strane firme su počele jedne drugoj da otimaju radnike; stalno uvođenje novih radnika u posao donelo je nove troškove, a infrastruktura u takvim regionima postala je beznadežno preopterećena. Slična je i situacija u Bugarskoj.

Srbija izvlači korist iz trenutne situacije

Srbiji očigledno odgovara takva situacija. Sve više firmi sa produkcijom koja se u velikoj meri oslanja na zanatsko umeće personala, traži povoljne lokacije u susedstvu. Planeri Drekslmajera našli su u Zrenjaninu ono što su tražili. Najpre je bilo teškoća sa izvozom proizvoda u Evropsku uniju, a onda je vlada u Beogradu izvršila pritisak na carinu tako da je omogućeno tečno funkcionisanje carinske procedure. Do početka sledeće godine u Zrenjaninu bi trebalo da se zaposli više od 1000 ljudi.

Srbija se reklamira i zbog Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom sklopljenog 2000. godine. Sporazum se ne odnosi na neke važne industrijske grane, na primer na auto-industriju, ali neke firme ipak koriste prilično neinteresantno srpsko tržište kao odskočnu dasku za ulazak u Rusiju. No, i bez veza sa Rusijom, sve više stranih investitora otkriva da je Srbija bolja od glasa koji je bije.

Situacija u Vojvodini malo bolja

Posle kratke analize povoljne situacije u ekonomski dobro razvijenoj Vojvodini, autor je izneo i priču o Inđiji, čiji je gradonačelnik Goran Ješić uspeo da dovede u grad više velikih stranih firmi. A onda prenosi kako zapadni investitori već neko vreme "njuškaju" i po jugu Srbije. Taj region je nerazvijen, ali kako piše list, "iz perspektive investitora, jug Srbije ima šta da ponudi. Cinično rečeno, to su nezaposlenost stanovništva o kakvoj samo može da se sanjam, a i činjenica da to stanovništvo zbog siromaštva nema gde da ode, dakle, da za njega nema pristupa zapadnom tržištu rada.

Beograd- težak grad

Beograd je, piše dalje "Frankfurter algemajne", težak grad. Čvrsto se nalazi u rukama srpskih oligarha i njihovih pomagača iz politike. I "zapadno" orijentisana Demokratska stranka predsednika države ogrezla je u beogradskom blatu korupcije. Zapadnim investitorima je teško da se tamo zapate, a za domaće oligarhe nema nikakvih problema da im otežaju ili spreče kupovinu zemljišta. Često su i svojinski odnosi nerašćišćeni. U više slučajeva, investitori su kupovalil zemlju od prodavaca koji za to nisu bili ovlašćeni.

Na kraju teksta autor se vraća firmi Drekslmajer za koju piše da je u potrazi za povoljnim lokacijama za svoje pogone stigla i do Prištine, gde već planira otvaranje probne manufakture sa oko 100 zaposlenih.

  • Datum 19.08.2008
  • Autor Štampu prelistavao Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F0cU
  • Datum 19.08.2008
  • Autor Štampu prelistavao Saša Bojić
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/F0cU