1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija-BiH: Hronični problem regiona

Poruka Harisa Silajdžića da bi Srbija trebalo da se izvini Bosni i Hercegovini za genocid, naišla je na uzdržan stav zvaničnog Beograda. Teško je očekivati izvinjenje Srbije za genocid u Bosni, ocenjuju analitičari.

default

Izvinjenje bi sa sobom povuklo i neke druge zahteve, ocenjuju analitičari

Potpredsednik Foruma za međunarodne odnose Simeon Pobulić kaže za Dojče vele da se srpski političari formalno drže presude Međunarodnog suda pravde, u kojoj stoji da Srbija nije počinila genocid. Zbog toga je i teško očekivati da će bilo ko učiniti taj gest izvinjenja, jer bi to sa sobom povuklo i neke druge zahteve. Pobulić ipak dodaje da Srbija ima veliku odgovornost da učini sve što može kako bi se popravili odnosi dve zemlje, jer oni postaju neka vrsta regionalne glavobolje:

Haris Silajdzic Mitglied des Staatspräsidiums von Bosnien und Herzegowina Foto: Cornelia Kästner / DW

Haris Silajdžić traži izvinjenje za genocid

„Da to preterano ugrožava stabilnost regiona, to ne bih smeo da kažem, jer jednostavno ne vidim za to dokaze. Ali, da je to jedna situacija, uporedimo je sa nekom hroničnom bolešću, stalno prisutna, i stalno vam pravi razne smetnje, to već jeste tako.“

Izvinjenje za genocid svakako ne bi štetilo, smatra Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, ali i ona ocenjuje da se to verovatno neće dogoditi. Umesto toga Srbija bi mogla da sledi preporuke Evropskog parlamenta, i da sama donese skupštinsku deklaraciju o Srebrenici.

Više nevladinih organizacija je tim povodom pisalo predsedniku Srbije Borisu Tadiću, ali nema nikakvog odgovora, kaže Jelena Milić za Dojče vele:

„Predsednik Tadić je u međuvremenu stigao da poseti i mesto snimanja serije ’Selo gori a baba se češlja’, ali nije našao za shodno da odgovori na zahtev velikog broja nevladinih organizacija na predlog da se ta rezolucija usvoji.“

„Turbo odnosi“ sa Republikom Srpskom

Pitanje genocida i ratnih zločina svakako još uvek opterećuje odnose dveju zemalja. Međutim, kada se govori o odnosima dve zemlje Jelena Milić primećuje da se i tu jasno vidi neiskrenost srpske politike. Srbija po njenom mišljenju zapravo nema nikakve odnose sa Bosnom i Hercegovinom, i to je jasna ilustracija njenog političkog stava:

Der serbische Präsident Boris Tadic zu Besuch in Banja Luka

Predsednik Srbije Boris Tadić i premijer Republike Srpske Milorad Dodik

„Postoje dobrosusedski odnosi, tačnije turbo dobrosusedski odnosi sa Republikom Srpskom, i ignorisanje činjenice da je Bosna unitarna država. Tako da je to zaista veliki problem. Srbija vam nikad neće reći da su to dobri odnosi sa Bosnom, to su ili odnosi sa Republikom Srpskom, ili sa Federacijom.“

Uporedo sa ovim izjavama stigli su i rezultati istraživanja koji pokazuju da je većina Srba protiv izručenja Ratka Mladića, kao i protiv Haškog tribunala.

Sve to govori da je u medijima i politici zavladao pragmatizam, smatraju stručnjaci, i da za proteklih desetak godina nije učinjeno ništa da nove generacije počnu da vrše pritisak za suočavanjem sa bliskom prošlošću.

Autor: Ivica Petrović, Beograd

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 10.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KygQ
  • Datum 10.12.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/KygQ