1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija: Čak i knjige ćute o zločinima

U beogradskim knjižarama kupac brzo može da se uveri da su još uvek retki autori koji se bave temama iz bliske prošlosti Srbije. Autori u regionu su se odavno uhvatili u koštac sa ovim temama. Zašto u Srbiji nije tako?

Srpski pisci dugo nisu pisali o srpskim nedelima

Srpski pisci dugo nisu pisali o srpskim nedelima

Jedan od pisaca koji se uhvatio u koštac sa zločinima je Sreten Ugričić, romanopisac i direktor Narodne biblioteke Srbije. „Ponekad me predstavljaju i kao astronoma zato što sam napisao ’Uvod u astronomiju’. Radi se o mom ironičnom stavu prema onima koji još uvek veruju da su Srbi nebeski narod. Naravno, svako ko se bavi ovim narodom automatski postaje astronom.“

Sreten Ugričić pripada autorima koji se godinama bore protiv društva koje ne priznaje svoje zločine. U njegovom novom romanu „Nepoznatom junaku“, dvorska luda kaže da Srbima svašta pada na pamet samo ne to da bi mogli da promene svoj odnos prema istini. Izlazak knjige (izdavačka kuća „Ditrih“) se poklapa s Sajmom knjiga u Lajpcigu.

Srbija je moralni gubitnik

Činjenica je, ipak, da je sve veći broj srpskih autora koji pišu o neposrednoj prošlosti. U njih spadaju Vladimir Bajac i Vladimir Pištalo (čije knjige takođe objavljuje izdavačka kuća „Ditrih“), koji to rade alegorijski i parabolično. U drugim delima, čitalac ne može da se oslobodi osećaja da se pisci ponašaju poput mačke koja obilazi oko kaše.

Dragana Mladenović

Dragana Mladenović

„Paradoks je što se stiče utisak da je naša trauma dublja od one koju imaju Hrvati, Bosanci ili kosovski Albanci. Zašto? Zato što smo mi pretrpeli moralni poraz. Mi smo pobedili sami sebe. Pošto drugi nisu imali taj problem, mogli su ranije da se na književnom planu uhvate u koštac sa nedavnom prošlošću. To nije izvinjenje. Naprotiv. Upravo zbog činjenice da je naš poraz tako dubok, mi imamo obavezu da obračun sa tom temom stavimo na prvo mesto“, kaže Ugričić.

Tom temom najčešće se bave mlađi autori i to na poetičkoj, političkoj i provokativnoj ravni. Dragana Mladenović je prva pesnikinja čija knjiga pesama obrađuje temu srpskih ratnih zločina. „Mislim da je malo deplasirano pisati o međuljudskim odnosima. Ja sam lično doživela da je jedan ratni zločinac bio smešten u porodici koju sam poznavala. Tada sam shvatila da se ti ljudi nalaze svuda. Ratni zločinac u mojim pesmama je predstavnik svih njih“, kaže Dragana Mladenović.

Ova pesnikinja u svojoj knjizi "Rodbina" iz fiktivnog policijskog protokola pravi psihogram podvojenog društva u Srbiji sa kraja devedesetih godina. Oštra lirika u Srbiji pre 20 godina gotovo da nije ni postojala. Knjiga Dragane Mladenović označava novo, hrabrije suočavanje srpske literature sa novijom prošlošću.

Autori: Mirko Švanic / Željka Bašić Savić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 16.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R9f6
  • Datum 16.03.2011
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/R9f6