1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbija će izbeći vraćanje imovine Nemcima?

Da li Srbija želi da izbegne vraćanje imovine Nemcima proteranim nakon Drugog svetskog rata, po uzoru na neke druge istočnoevropske zemlje koje su u tome uspele?

Procenjuje se da je Nemcima u Srbiji oduzeto između 10 do 100 milijardi evra, uglavnom zemlje

Procenjuje se da je Nemcima u Srbiji oduzeto između 10 do 100 milijardi evra, uglavnom zemlje

Prema Nacrtu zakona o restituciji, strani državljani neće imati pravo da u Srbiji budu vlasnici poljoprivrednog zemljišta, što u slučaju Nemaca znači da oni koji su proterani neće moći da traže da im se vrati oduzeta zemlja.

Podunavskim Nemcima je nakon Drugog svetskog rata, kada su proterani i kada su im oduzeta sva građanska prava uključujući i državljanstvo, jugoslovenska komunistička vlast oduzela bezmalo 400.000 hektara poljoprivrednog zemljišta. Danas u Srbiji živi manje od 4.000 Nemaca, a od tog broja je oko 400 porodica podnelo zahtev za vraćanje zemlje, vinograda, kuća...

Srbija može izbeći vraćanje imovine

Ekonomski analitičar Dimitrije Boarov za Dojče vele kaže da će se, kada je imovina proteranih Nemaca u pitanju, Srbija verovatno držati poljskog, češkog i slovačkog modela. „Svaka zemlja koja ulazi u Evropsku uniju ima prava da isključi nekoliko obaveza, naravno u sporazumu sa samom EU. Ni Česi ni Poljaci nisu bili prinuđeni da donose bilo kakve propise o restituciji imovine koja je oduzeta od proteranih Nemaca“, navodi Boarov.

Postoji mogućnost žalbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu

Postoji mogućnost žalbe Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu

Predsednik Nemačkog narodnog saveza iz Subotice Rudolf Vajs za Dojče vele, međutim, kaže da postoje mađarski i hrvatski model, koji nisu isključili mogućnost vraćanja imovine proteranim Nemcima. „Ukoliko Srbija zaista ozbiljno misli da se priključi EU, moraće da promeni i tu zakonsku odredbu, koja je trenutno smetnja da se stranim državljanima nešto vrati. Pošto je to opljačkano, a nešto što je opljačkano treba da se vrati po svim moralnim i pravnim zakonima i razlozima, mi se nadamo da će i svi Nemci jednog dana biti pošteno obeštećeni“, smatra Vajs.

Evropski sud može pomoći Nemcima

U javnosti se često kao argument za nevraćanje imovine Nemcima čuje da je postojao sporazum između predsednika SFRJ Josipa Broza Tita i nemačkog kancelara Vilija Branta, prema kojem je, navodno, Nemačka odustala od mogućnosti da se podunavskim Nemcima u Jugoslaviji vrati ono što je oduzeto. Dimitrije Boarov kaže da tog sporazuma u formalnom smislu nije ni bilo. „Koliko znam, formalno tu sporazuma nije ni bilo, barem u pravnom smislu reči. Ali, on nije ni bitan u kontekstu ovoga što govorim, u vezi sa poljskim, češkim i slovačkim slučajem“, tvrdi Boarov.

Rudolf Vajs kaže da je svestan da je određeni broj proteranih Nemaca odustao od ideje da traži nazad ono što im je oduzeto. „Neki su zaista to otpisali, međutim ima i onih koji će tražiti nazad imovinu svojih predaka i koji će podneti zahteve. Ali, to je zaista na svakome od njih, imenom i prezimenom, da reaguje“, navodi naš sagovornik.

Vajs kaže da je zakon o vraćanju imovine zapravo samo prvi korak u vraćanju imovine Nemcima i apeluje na svoje sunarodnike da iskoriste sve zakonske mogućnosti u Srbiji i da se potom, ako je potrebno, žale Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu koji je doneo nekoliko presuda u korist Nemaca u Rumuniji, nakon čega je ta zemlja odustala od svog restriktivnog zakona o restituciji.

Inače, procene vrednosti imovine koja je oduzeta Nemcima u Srbiji vrlo su različite i kreću se od 10 do 100 milijardi evra.

Autor: Dinko Gruhonjić, Novi Sad
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM