Srbija će štedeti, ali - kako?

Povećanje štednje države će biti ključni momenat u sklopu prevazilaženja ekonomske krize, i to je nešto na čemu će sigurno insistirati i misija Međunarodnog monetarnog fonda.

Aranžman sa MMF ili - bankrot države

Stručnjaci nedvosmisleno ukazuju na veliki značaj novog aranžmana sa MMF-om. On će pre svega značiti pozitivan signal stranim kreditorima i investitorima. Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić smatra da je aranžman sa MMF stoga uslov svih uslova za premošćavanje trenutnih problema: „U slučaju da ne bismo imali aranžman sa MMF-om, pa samim tim i ovaj dodatni priliv kapitala, bojimo se da bi u ovoj godini mogli apsolutno da potrošimo sve devizne rezerve. Što bi samim tim značilo i bankrotstvo države, ništa drugo“.

Način štednje je stvar vlade

Od MMF-a se očekuje da za odobravanje novog aranžmana postavi veoma stroge i precizne uslove. Ključni uslov će biti smanjenje javne potrošnje. To će za srpsku vladu predstavljati veliku glavobolju, jer se očekuje da će zbog toga morati da pribegne smanjenju plata i penzija. Kako je reč o nepopularnoj meri, postavlja se pitanje da li će vlasti pribeći eskiviranju svojih obaveza kako ne bi ugrozili svoj politički rejting? Ekonomski analitičar Tanja Jakobi ističe da se MMF neće mešati u to gde će vlada štedeti, i da ona sama mora pronaći način uštede; to, dakle, ne moraju biti plate i penzije: „I plate i penzije su uglavnom na jednom nivou koji je već relativno nizak, i ako inflacija bude još veća, kao što će i biti veća nego što je planirano, one će samim tim automatski i pasti u realnom iznosu“.

Izbori ne otklanjaju krizu

Efekti svetske krize se ne smeju zanemariti, ali po mišljenju Ivana Nikolića Srbija je u sadašnju krizu dospela i zbog svoje raskalašne fiskalne politike. Zbog toga će se u ovoj godini živeti lošije, i to može imati uticaja i na političku stabilnost: „U kojoj meri će narodno nezadovoljstvo eskalirati, to ostaje da vidimo, ali nisam siguran da će to biti u meri koja bi provocirala neke nove izbore. Jer, u ovom trenutku izbori ne rešavaju ništa, jer se kriza ne otklanja“.

Kreatori ekonomske politike najavljuju i podizanje kredita od 500 miliona evra kod poslovnih banaka za popunjavanju budžetskog deficita. Za ekonomiste je to znak da u budžet ne pristiže u dovoljnim količinama novac od stranih investicija i poreza.