Srbi sa Kosova masovno prodaju svoju imovinu

Prema nekim procenama, gotovo jedna trećina raseljenih Srba već je prodala imovinu, a još najmanje toliko njih namerava da je proda, iako kod svih tih ljudi postoji iskrena želja da se vrate. Službenik R. O. iz Kragujevca jedan je od preprodavaca srpske imovine na Kosovu. On ne želi da daje izjave za medije, ali je pristao da objasni postupak prodaje imovine u kojem je on posrednik, odnosno opunomoćeni zastupnik lica koje prodaje.

R. O. kaže da on prodaje imovinu Srba sa Kosova samo na osnovu overenog punomoćja prema ceni koju može sam da odredi, ali koja ne može biti niža od dogovorene sa strankom. Zahvaljujući vezama koje ima u kosovskim vlastima, on imovinu brzo prodaje, završi svu administraciju oko prenosa vlasništva, a za sebe uzima od pet do petnaest procenata vrednosti ugovorenog posla.

Imovina porušena ili uzurpirana?

Albanci plaćaju „u kešu“ i on novac donosi na ruke strankama u Kragujevac. Stojan Dabić iz Suve Reke u Kragujevcu živi devet godina, a na Kosovu poseduje 12 hektara zemlje, kuću i „malu privredu“. Od kako je napustio Kosovo, nije obišao imanje, već se o njemu samo raspitivao.

“Raspolažem informacijama da je kuća polusrušena. Vrata i prozori su izvaljeni. Patos ne postoji, kao ni sanitarija. Ničega nema, sve je opustošeno”, priča Stojan Dabić.

On kaže i da nije siguran da li je njegova kuća uzurpirana ili nelegalno prodata i nema načina da sam to proveri. I dalje živi u uverenju da su komšije koje mu tvrde da Albanci koji tu žive nisu i vlasnici. Dabićevi bi prodali svoju imovinu, javljali su im se i kupci. Ali, Stojan ne može sam u Suvu Reku. Stojan bi angažovao posrednika u prodaji, jer šta može da izgubi?

“Ako bih mogao, sve bih prodao. Posedujem hektar i po zemlje, kuću, drugu zgradu, letnju kuhinju, bunar, vodovod i kanalizaciju. Iz agencije su moju imovinu procenili na 167.000 evra.”

Njive obrađuju drugi

Primer Stojana Dabića poznat je i Dosti Palić, predsednici Udruženja raseljenih “Zavičaj za povratak” iz Kragujevca. Ona kaže da je taj slučaj u nadležnosti kosovske agencije za imovinu i kosovske policije:

“Bilo je planirano da se formira veće koje bi činilo dvoje sudija iz međunarodne i jedan iz albanske zajednice koji bi razmatrali svaki predmet upućen njima. To veće bi davalo preporuke kosovskim sudovima kako dalje da postupaju po tim rešenjima. Međutim, otvara se pitanje zastupanja interno raseljenih lica”, kaže Palićeva.

Stojan Dabić je formalni vlasnik imovine, a to mu je rešenjem potvrdila i kosovska poverilačka agencija. Prilike na terenu su međutim drugačije. Njegove njive obrađuju drugi, koji mogu biti vlasnici, ali i uzurpatori. Možda je i Stojan jedan od onih lica, oštećenih u nelegalnoj trgovini zemljištem Srba sa Kosova. Istraga protiv grupe od desetoro lica osumnjičenih za to krivično delo je u toku. Procenjuje se da je ova grupa oštetila vlasnike imovine na Kosovu za nekoliko stotina hiljada evra.

autor: Miloš Santrač

odg. urednik: N. Jakovljević