Srbi na Kosovu „slobodni“, ali ne i slobodni

Tridesetogodišnji Prištinac, Vladimir Pavić, od 1999. godine živi u Donjoj Gušterici, rodnom selu njegovih roditelja. Ima malu prodavnicu u kojoj radi, ali napominje da njegovoj porodici i dalje glavni izvor prihoda stiže iz Srbije. On prima minimalac, dok mu supruga radi u zdravstvu. Vladimir kaže da je ne moguće da se vrati u svoj grad:

„Kao prvo ne mogu da se zaposlim tamo, ne mogu da radim sa kolegama sa kojima sam radio, moja supruga ne može da radi tamo gde je radila, ne mogu da živim gde sam živeo. Inače, da sam ostao dobio bih stan, radio sam u Prištini u Grand hotelu, supruga mi je radila u bolnici kao medicinska sestra, znači ja nemam šansi da se vratim, ona nema šansi, a ovde, radićemo i živećemo dok bude finansirala Srbija“.

Običan građanin uvek najviše strada

Iako se zvaničnici verbalno zalažu za prava manjina, nakon proglašenja nezavisnosti Kosova za kosovske Srbe život je sve teži, ističe Vladimir i to potkrepljuje konkretnim primerom:

„Kosovske institucije traže nam dodatne stvari, lične karte, na granici traže njihova dokumenta. Srbi traže njihova. Ne možeš da udovoljiš obema stranama. Ovi ne daju srpske tablice, kad nas vide provociraju nas, kažnjavaju nas, a u Srbiji ne smemo da vozimo sa kosovskim tablicama. Znači, ko najviše nadrlja? Građani!“.

Dragan Stakić je takođe, od 1999. godine, interno raseljeno lice i u Donjoj Gušterici sa svojom porodicom živi privatno. Do rata je živeo u Štimlju. Njegova kuća je srušena, a imanje zaplenjeno od strane Albanaca. Stakić kaže da iz Beograda prima minimalac i dodaje:

„Radio sam u Zavodu za retardiranu i bolesnu decu. Posle rata nisam smeo tamo da odem. Dosta se teško krećemo. Ide se, ide se svuda, šeta se, ali nema one slobode koja je bila ranije, tako da rizik čeka gde god da se krene“.

Nema perspektive za srpsku decu

Da se život kosovskim Srbima jako promenio, ističe i Slađan Stolić, meštanin Donje Gušterice. On kaže da se razlika u odnosu na predratni život pre svega ogleda u nedovoljnoj slobodi:

„Možda je situacija samo malo stabilnija. Ja mogu da idem u Prištinu, mogu da idem gde hoću, ali to nije to! Recimo, ne mogu da radim u Prištini, a slobodan čovek može da radi“.

Svi naši sagovornici smatraju da će većina Srba otići sa Kosova, ukoliko im se ukinu primanja iz Srbije. Takođe su složni u oceni da za njihovu decu nema perspektive na Kosovu.

autorka: Zulfija Jakupi, Donja Gušterica

odg. urednik: Nemanja Rujević