1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbi masovno prijavljuju mobing

Za nešto više od jednog meseca od početka primene Zakona o mobingu, nadležnima u Srbiji je stiglo na stotine prijava. Dok se zaposleni pozivaju na Zakon, poslodavci s pažnjom iščitavaju dokument u strahu od zloupotreba.

Zaposleni često preširoko shvataju mobing

Zaposleni često preširoko shvataju mobing

Čini se da su zaposleni u Srbiji u „niskom startu“ čekali primenu Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, popularnijeg kao Zakon o mobingu. Za svega jedan mesec stiglo je oko 400 prijava, odnosno, u za to nadležnu Agenciju za mirno rešavanje radnih sporova dnevno stiže i do 15 pritužbi. Olga Kićanović, savetnica u toj instituciji za Dojče vele kaže da je iznenađena stepenom informisanosti zaposlenih.

„Ono što je interesantno je da oni čak uzmu pravilnik i Zakon ispred sebe i kažu ‘ja imam taj i taj problem koji je definisam u tom i tom delu Zakona’. To je za mene potpuno neshvatljivo jer čak i Zakon o bezbednosti u saobraćaju nije tako bio čitan“, kaže Kićanovićeva. Ona navodi da nema pravila kada je upitanju profil podnosioca prijava jer ima i visokooobrazovanih kao i srednje kvalifikovanih koji su zaposleni kako u državnim tako i privatnim kompanijama.

Pravnica Jukoma Lena Pelić smatra da je početak primene zakona „dobra stvar“, kao i činjenica da zaposleni prijavljuju mobing. „Zbog ekonomske krize koja kod nas vlada, mislim da je radnicima zaista potrebna zaštita i da su tokom ovih godina trpeli razna zlostavljanja na radu i ovo tumačim kao dobar znak da će se zakon zaista primenjivati“, objašnjava ona.

Pogrešna tumačenja Zakona

U Ministarstvu za rad i socijalna pitanja ocenjuju da je ovako veliki broj prijava privremena pojava. „Kolege iz drugih zemalja su nam ukazale da je to normalna pojava i da je i kod njih na početku primene te odredbe stizalo dosta prijava. S tim da je u roku od oko godinu dana to palo na neki prosečan, manji, nivo“, kaže za naš program Radmila Bukumirić Katić, pomoćnica ministra za rad i dodaje: „Moram da budem iskrena – sigurno više od polovine tih prijava ne predstavlja zlostavljanje. Zaposleni misle da jeste, ali se zapravo radi o ugrožavanju drugih radnih prava.“

Upravo u tome kritičari vide manjkavosti, a poslodavci razlog za strah. Sudeći prema zahtevima za dodatnim informacijama koje pravne službe kompanija upućuju nadležnom ministarstvu, poslodavci su vrlo ozbiljno shvatili Zakon. Ni u jednoj kompaniji koju smo pokušali da kontaktiramo, nisu želeli da pričaju o Zakonu. Kažu, tema nije popularna da se s njom izlazi u javnost.

„Mislim da su poslodavci u opravdanom strahu jer je kod nas postojala jedna praksa zlostavljanja radnika i posrednog ili neposrednog zastrašivanja, a teško se dokazivalo. Morali ste da pokrećete krivični postupak i da dokazujete da je došlo do zlostavljanja, što sada nije slučaj“, kaže Pelićeva i napominje da poslodavci ne treba da se boje zloupotreba jer za to postoje ozbiljne sankcije.

Hoće li se opet presude čekati mesecima ili godinama?

Zasad još nijedna od novopridošlih prijava nije dobila epilog. Mada je prošlo tek mesec dana, u Agenciji za mirno rešavanje radnih sporova kažu da procedura i ne bi trebalo da bude duža od mesec dana. Lena Pelić iz Jukoma veruje u ekspeditivnost postupka, ali napominje da treba sačekati s primenom u praksi. „Ipak moramo sačekati, jer mnoge stvari koje su predviđene da se reše brzo u našem zakonodavstvu kao, na primer, porodični sporovi i drugi sporovi za koje je predviđen hitan postupak – nažalost i dalje traju po dve, tri godine.“

Srbija je deveta zemlja u Evropi koja je počela sa zakonskim sankcionisanjem mobinga, pored Francuske, Švedske, Norveške, Finske, Danske, Holandije, Belgije i Švajcarske. Uoči početka primene, Zakon je trpeo mnoge kritike najviše zbog, kako je navedeno, nemogućnosti lake dokazivosti mobinga u samom postupku.

Tvorci zakona i oni koji ga sada primenjuju, međutim, tvrde da je to sada mnogo manji problem nego ranije kada se zlostavljanje na radu dokazivalo u dugim i teškim krivičnim postupcima. Zakon predviđa oštre kazne za poslodavce za maltretiranje na poslu, te bi, u slučaju mobinga, mogli da plate kaznu i do 800.000 dinara.

Na kraju treba podsetiti da je prva presuda za mobing u Srbiji zabeležena i pre Zakona o kojem je sada reč. Dogodilo se to u Jagodini pre dve godine kada je tamošnji Opštinski sud osudio Zorana Milovanovića, urednika „Novog puta“ na četiri meseca zatvora, dve godine uslovno. Milovanović, tada v.d. glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Novi put“, osuđen je jer je maltretirao novinarku tog lista Ivanu Delić Janković, koja je ceo slučaj prijavila policiji. Suđenje je trajalo gotovo pola godine.

Autorka: Svetlana Božić Krainčanić, Beograd

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 15.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Peea
  • Datum 15.10.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Peea