1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Srbi i Hrvati bi tužbama da napišu istoriju

Srbija i Hrvatska idu pogrešnim putem, smatraju pravnici i političari u Berlinu. Međusobne tužbe su izraz želje da se pokaže da je i druga strana kriva i da se to prihvati kao deo istorije. Procesi će biti izazov za Sud.

U Berlinu smatraju da su međusobne tužbe loš put

U Berlinu smatraju da su međusobne tužbe loš put

Međusobne tužbe Hrvatske i Srbije za genocid i počinjene zločine tokom proteklog rata nisu dobro sredstvo za pročišćavanje odnosa dve zemlje. To je potvrdila i tužba Bosne i Hercegovine protiv Srbije, jer su krajnjom presudom izazvane bujice opšteg razočaranja, smatra Kristijan Tomušat, nemački stručnjak za međunarodno pravo. Međusobne tužbe izazivaju kontraefekat, jer vode ka ponovnom zaleđivanju odnosa, kaže Tomušat. Biće to ponovo i veliki izazov za Međunarodni sud pravde u Hagu, tim više što je prošlo mnogo godina i što su i dokazi vremenom postali sve manje jasni:

„Tužbe su predate i neće biti povučene. Obe države imaju javno mnjenje koje vrši pritisak na vlade da se protivniku na ovaj način zada još jedan udarac i da se, istorije radi, pojasni da krivac nije bio samo na jednoj strani. Proces će biti održan, a Međunarodni sud pravde u Hagu će pokušati da ga tretira sa posebnim oprezom. Međutim, nije isključena ni mogućnost da obe zemlje nakon izvesnog niza godina povuku svoje tužbe“, objašnjava Tomušat.

„Srbija je prva napala Hrvatsku!“

Dejton: Slobodan Milošević, Alija Izetbegović, Franjo Tuđman, i evropski pregovarač Karl Bilt

Dejton: Slobodan Milošević, Alija Izetbegović, Franjo Tuđman, i evropski pregovarač Karl Bilt

Svako ima pravo da tuži, jer su vrata sudova otvorena za sve. Međutim, Srbija i Milošević su prvi napali Hrvatsku i zaposeli trećinu teritorija ove zemlje nakon što je proglasila nezavisnost, pa je tužba Srbije protiv Hrvatske potpuno neprimerena, komentariše Klaus Peter Vilš, poverenik za Jugoistočnu Evropu Unije demohrišćana u nemačkom parlamentu. Milošević nije priznao nezavisnost Hrvatske, vodio je brutalni rat protiv Hrvatske, a Hrvatska je morala da se odbrani, smatra Vilš.

„Na Zapadu se, nažalost, vrlo često govori o „jugoslovenskim ratovima“, umesto da svaki rat dobije svoj pravi naziv, onako kako su se stvari i odvijale. To je i dovelo do toga da i Srbi budu ohrabreni i da uz pomoć ovog procesa iznesu svoje viđenje stvari kako bi istorija mogla biti pisana iz raznih uglova“.

autorka: Selma Filipović, Berlin

odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 05.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LKor
  • Datum 05.01.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/LKor