Sprema li se Balkan za klimatske promene?

Naučnici upozoravaju: uticaj klimatskih promena već je primetan, a globalno otopljavanje donosi posledice kao što su glad, bolesti, siromaštvo, sukobi. Usled povećanja temperature na Zemlji (procenjuje se da bi u ovom veku rast temperature na planeti mogao da iznosi od 0,3 do 4,8 stepena Celzijusovih), Evropu očekuju suše, toplotni talasi, poplave, nešto sa čime smo već imali priliku da se suočimo, a prognoze su da će ove pojave biti sve ekstremnije i češće.

Zbog ovakvih gotovo katastrofalnih upozorenja međunarodna zajednica sve više insistira na smanjenju emisije štetnih gasova, kako bi se zaustavile i ublažile klimatske promene, ali i na prilagođavanju i pripremi za već neizbežne posledice promena u prirodi.

„EU je od svog budžeta za period od 2014. do 2020. izdvojila 20 odsto sredstava upravo za klimatske akcije, između ostalog za ublažavanje klimatskih promena i strategiju adaptacije na suše, poplave ili šumske požare. Ideja je da države prilikom planiranja svih ekonomskih sektora u obzir moraju da uzmu klimatske promene. U pitanju je dakle strateško planiranje energetike, poljoprivrede, turizma, a sve u cilju stvaranja otpornog sistema na klimatske promene“, kaže za Dojče vele, Dragana Mileusnić ispred evropskog ogranka Mreže za klimatske akcije.

Okrenuti se čistim izvorima energije

U briselskom sedištu ove najveće evropske mreže koja se bavi pitanjima klime i energetike navode da je plan da države Zapadnog Balkana prema obavezama Energetske zajednice da obezbede u proseku trećinu ukupne potrošnje energije iz obnovljivih izvora do 2020. godine, dok EU namerava da do 2050. godine smanji emisije gasova staklene bašte čak do 95 odsto i pređe na čiste izvore energije.

„Ako Zapadni Balkan tada bude deo EU, kao što namerava, energetika u regionu neće moći da izgleda onako kako izgleda danas. Zato je najbolje i najisplativije da se odmah počne sa prilagođavanjem“, poručuju iz evropske Mreže za klimatske akcije (CAN Europe).

Na svaki uloženi evro vraća se šest puta više

I dok se svet i EU trude da smanje efekat staklene bašte, upravo je sagorevanje fosilnih goriva, na prvom mestu uglja, dominantan oblik dobijanja energije na Balkanu. Nedavne poplave u regionu pokazale su osetljivost tamošnjeg elektroenergetskog sistema i neodrživost u vremenu koje dolazi:

„Ako u Srbiji postoji TENT kao termoelektrana koja obezbeđuje polovinu struje za čitavu zemlju, onda to, pri sličnom incidentu, predstavlja veliki rizik za državu, i nije u skladu sa onim što sledi tokom procesa pridruživanja EU. Sad se već mora otvoriti pitanje da li će se novac koja će stići kao pomoć iz evropskih fondova iskoristiti za skupu i neodrživu rehabilitaciju postojećih termoelektrana i rudnika uglja ili će se razmisliti o decentralizaciji energetskog sistema i alternativnim izvorima. A u regionu ih je srećom mnogo, počev od vetra, preko sunca i biomase“, navodi Mileusnić.

Novca ima dovoljno?

U Briselu dodaju i da je deo novca iz pretpristupnih IPA fondova namenjen upravo borbi protiv klimatskih promena i usklađivanje sa evropskim standardima na tom polju i da više ne sme biti izgovora da se za zaštitu klime nema novca.

„EU i međunarodna zajednica imaju jasnu računicu: troškovi uloženi u zaštitu klime i ublažavanje klimatskih promena nisu veći od dobiti. Svaki uloženi evro u prevenciju vraća se kao šest ušteđenih u slučaju štete“, kaže Dragana Mileusnić, zadužena za energetsku politiku Jugoistočne Evrope u CAN Evropa.

Sa klimom se menjaju biljni i životinjski svet

Evropski stručnjaci za klimatska i energetska pitanja insistiraju na informisanju javnosti i komunikaciji sa političarima zarad boljeg strateškog planiranja i koordinacije u stvaranju sistema otpornog na klimatske promene i odgovarajuće infrastrukture. Predviđeni klimatski modeli, koji govore o kretanju temperature, padavina i nivoa mora u narednih 100 godina, govore o naročitoj izloženosti južne Evrope klimatskim promenama. Dok se na severu evropskog kontinenta očekuje sve umerenija klima, tako će na jugu postajati sve ekstremnija, toplija i sa više padavina. Takva smena klimatskih zona uticaće na biodiverzitet, smenu, ali i izumiranje pojedinih biljnih i životinjskih vrsta. Tako će pored energetskog sistema, i poljoprivreda morati da prođe kroz prilagođavanje i smenu kultura.

Već su poznata istraživanja koja predviđaju „pomeranje“ plantaža maslina i vinove loze sa juga ka severu Evrope. Do kraja ovog veka, usled klimatskih promena region Balkana bi mogao da pretrpi i značajne gubitke u prinosima kukuruza. Istovremeno, predviđeni rast nivoa mora od 26 do 82 centimetra do 2100. godine u regionu bi uticao na promenu slike Jadranske obale, pri čemu bi mnoge plaže nestale pod vodom, a talasi ekstremnih vrućina uticali na smanjenje broja turista. Širom sveta se, na celu sa vodećim ekonomijama EU i SAD, već vodi bitka za obuzdavanja rasta temperature na Zemlji do prihvatljivih plus dva stepena do kraja ovog veka.

„U svetu i dalje postoji optimizam i mnogo nade se polaže u globalni klimatski dogovor, koji se očekuje 2015. godine. To bi značilo smanjenje emisije gasova staklene bašte do 2050. i ublažavanje ovakvih ekstremnih dešavanja. Trenutno, za to nam nisu neophodne drastične promene u kvalitetu života i navika ili odricanje od ekonomskog rasta i prosperiteta. Međutim, ukoliko dogovor izostane, a emisije štetnih gasova se nastavi, budućnost regiona Balkana, Evrope i sveta u celini neće biti svetla“, poručuju iz evropske Mreže za klimatske akcije u Briselu.