1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Sportom protiv raka

Krajem osamdesetih osnovane su prve sportske grupe za osobe obolele od raka. Ta praksa dugo je vremena bila osporavana. Danas je široko prihvaćeno mišljenje da je bavljenje sportom korisno kod bolesti tumora.

default

Sport u prevenciji ili terapiji

Sredinom oktobra u Minhenu je održan simpozijum na temu „Sport i rak 2011 – značaj za prevenciju i prognozu“. Na sastanku je zaključeno da sportom čak može da se spreči oboljenje od raka.

Telesno istrenirani ljudi manje su izloženi opasnosti da obole od raka od onih pasivnijih. Lekari u Sjedinjenim Američkim Državama to su dokazali obimnim istraživanjima, posebno kada je reč o raku dojke, debelog creva ili pankreasa. Pritom je svejedno da li neko ima višak kilograma ili ne. Odlučujući je fitnes, kaže Martin Hale, sportski lekar iz Minhena:

„Važno je shvatiti da dolazi do aktiviranja muskulature. To utiče na metabolizam, na upalne reakcije i druge faktore kao što su na primer hormoni za rast. Oni utiču – tako se barem veruje – na nastajanje raka.“

Rizik manji za 25 odsto

Mit Sport gegen Krebs

Konkretno na primeru raka debelog creva: Ko je redovno u pokretu smanjuje rizik od obolevanja za 25 odsto. Pola sata dnevno brzog hodanja ili 45 minuta vožnje bicikla su dovoljni. Glavni cilj je lagano se oznojiti više puta nedeljno. A ukoliko se na primer svakog dana umesto hodanja trči po pola sata onda se rizik obolevanja od raka smanjuje za čak 40 odsto. Međutim čak i oboleli od raka bi trebalo da ostanu u pokretu. To radi Helga Rid. Pre dve i po godine kod nje je otkriven tumor na dojci: „Na početku hemoterapije krenula sam i na sport. Ja sam takoreći prepodne na hemoterapiji, a popodne na sportu.“

Sportski lekar Martin Hale kaže da je na početku bio skeptičan kada je reč o sportu kod obolelih osoba. „Na početku mislite: pacijent prima hemoterapiju i pitate se da li je onda dobro još više ga opterećivati? Ali sve češće vidimo da telesni trening mnogo pomaže pacijentima, čak i kada se minimalno upražnjava.“

Hale objašnjava da pacijenti tada imaju osećaj da mogu sami da doprinosu svom ozdravljenju, a ne da samo pasivno odlaze na hemoterapiju. Sportske aktivnosti povećavaju sveukupnu telesnu formu i čine pacijenta otpornijim. Hale ističe da su prednosti očigledne: „Regeneracija krvne slike se ubrzava. Nus pojave do kojih često dolazi kod hemoterapije, kao što su bolovi sluzokože ili dijareja pojavljuju se mnogo ređe odnosno pacijenti ih mnogo lakše podnose. To su sve faktori koji doprinose boljem kvalitetu života.“

Autori: Helmut Nordvig / Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon