Sporni kriterijumi za obnovu kuća | Politika | DW | 25.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Sporni kriterijumi za obnovu kuća

BiH je produžila rok za dostavljanje prijava na javni poziv izbeglicama iz BiH u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori za pomoć u rekonstrukciji stambenih jedinica u cilju povratka u tu zemlju. Međutim, upitna je efikasnost.

Prošlogodišnja donatorska konferencija u Sarajevu, na kojoj je prikupljeno oko 100 miliona evra, mogla bi konačno da reši pitanje izbeglih i raseljenih lica, kroz javni poziv za obnovu. Novca trenutno ima za obnovu 5.400 stambene jedinice, odnosno po 1.800 iz sva tri naroda. Prema dosadašnjim podacima, iz Srbije se do sada prijavilo oko hiljadu porodica izbeglih sa područja Federacije BiH. Nermina Džepar Ganibegović iz Ministarstva za ljudska prava i izbeglice BiH, kaže da iz Hrvatske ima oko dve hiljade prijava sa zahtevima za povratak, uglavnom u Republiku Srpsku.

Kolektivni smeštaji su i danas, skoro 20 godina nakon rata, nečija stvarnost.

Kolektivni smeštaji su i danas, skoro 20 godina nakon rata, nečija stvarnost.

„Naša je procena da se najveći broj ljudi već javio, da je to oko 90 odsto onih koji bi potencijalno bili zainteresovani za program. Ovo je dakle bio raspisan poziv onima koji imaju uništene ili oštećene stambene jedinice i potrebno ih je obnoviti u cilju njihovog povratak u BiH“, ističe Ganibegović.

Nakon 20 godina svoj na svome

Jelica Blažević iz Novog Sela kod Broda u fazi je prikupljanja dokumentacije i nada se da će joj kuća u Novom Selu biti konačno obnovljena. Svi raniji pokušaji su propali, a ovaj poziv joj je poslednja nada. „Mislim da je to nešto što se mora napraviti, ipak je 20 godina prošlo. Tu sam živela 20 godina i tu mi je najdraže.“

Dok čeka hoće li joj kuća biti obnovljena, Jelica živi u Zagrebu, a za poslednjih 20 godina stekla je neku imovinu. Upravo se tu javlja problem izbeglih jer je javnim pozivom, kao jedan od uslova, propisano da lice ne sme da poseduje nijednu drugu imovinu: „Ne da nije dobro, nego je to malo nemoguće, pošto su se ljudi manje-više snašli negde tako da imaju i u drugoj državi nešto. Ali, imaju pravo i na svoju imovinu.“

Nema vikendica

Ovakve uslove propisao je zakonodavac, a u nadležnom Ministarstvu tvrde da ta odredba nije diskriminatorska ni po jednom osnovu. Nermina Džepar Ganibegović kaže: „Odredba uopšte nije sporna, ovo je program stambenog zbrinjavanja. Znači zbrinjavanja onih koji nemaju trajna rešenja, što će reći da svako ko ima stambenu jedinicu, pretpostavlja se da ima trajno rešeno stambeno pitanje. I to je uslov koji su postavili donatori. Neće nijedan donator nikome da pravi vikendice.“

U Udruženju Hrvata povratnika u Posavinu „Feniks“, čije je sedište u Derventi kažu da povratnici svakodnevno traže informacije o pozivu za obnovu stambenih jedinica. Danijela Zirdum iz tog udruženja smatra da je odredba sporna. „Jer, ljudi jednostavno nisu mogli biti na grani 20 godina. Većina ljudi ima nešto od imovine, a to što ima, ako mu nije dato, ne bi trebalo da bude problem.“

Kako održati povratak?

U Uniji za održivi povratak Bosne i Hercegovine kažu da je tim ljudima potrebno obezbediti krov nad glavom, konačno nakon 20 godina. Merhunisa Zukić, predsednica Unije, kaže da će upravo zbog te odredbe biti teško izabrati najbolje korisnike za obnovu. S druge strane, Zukić kaže da je problem kako ljudima obezbediti održiv povratak: „Naročito mislimo na ekonomsku održivost. Ako se ljudi vrate u ruralna područja, kako im obezbediti da opstanu. Nakon 20 godina prostori izgledaju vrlo sablasno.“

Još jedna činjenica u celoj priči je sporna, a to je da ogroman broj obnovljenih stambenih jedinica u BiH zjapi prazno. Obnovljene su u proteklih desetak godina raznim donatorskim sredstvima, a koriste se kao vikendice jer su ljudi počeli neke druge živote van BiH. Upravo zbog toga Merhunisa Zukić potvrđuje da je BiH zemlja apsurda.

Ana K. je izbeglica iz Hrvatske u BiH.

Ana K. je izbeglica iz Hrvatske u BiH.

„U BiH je stalno apsurd, nikada dva dobra sastaviti. I oni ljudi koji su napustili svoje obnovljene stambene jedinice otišli su zbog nekih drugih zakonskih regulativa, kao što je penzijsko osiguranje i obrazovanje.“

Ove godine ni marka za obnovu

Javni poziv za dodelu sredstava raspisan je u okviru Regionalnog projekta trajnog stambenog zbrinjavanja najugroženijih izbegličkih porodica u Srbiji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori, a za obnovu jedne stambene jedinice planirano je 25.000 evra. Prema dostupnim podacima, u Srbiji boravi nešto više od 66.000 osoba sa izbegličkim statusom. Od tog broja oko 17.000 je iz BiH dok je gotovo 50.000 iz Hrvatske.

Što se tiče Bosne i Hercegovine, do sada je obnovljeno 68 odsto stambenog fonda, ali je poražavajuće to što za ovu godinu nisu planirana sredstva za tu populaciju, za razliku od prošle godine, kada je državno resorno Ministarstvo planiralo milion i po maraka za stambeno zbrinjavanje izbeglih.

Autor: Dragan Maksimović, Banjaluka
Odgovorni urednik: Ivan Đerković