Sporim tempom kroz Slavoniju

Četrdesetak biciklista okupilo se ispred Vinarije Janečić, na putu između Aljmaša i Erduta, spremni da krenu u „lov na butelje“. Neobično takmičenje koje spaja dve slavonske turističke ponude – vino i biciklizam. Cilj tog takmičenja je provozati se putem biciklom prema zadatoj karti i zaći u sedam vinograda koji su u vlasništvu sedam vinarija na tom području. U vinogradima je skriveno nekoliko butelja domaćeg vina. Biciklista koji pronađe sedam butelja i donese ih (neotvorene, izričito napominju organizatori) prvi na cilj – pobednik je trke. Naravno, svi učesnici su svojevrsni pobednici, jer zadržavaju nađene butelje, a svi zajedno imaju priliku da uživaju u vožnji kroz jednu od najlepših ravnica u tom delu sveta.

To je samo jedna od mnogih sličnih manifestacija koje se događaju u Slavoniji i Baranji i koje uključuju biciklizam kao aktivnost za okupljanje ljudi. No, okretanje pedala nije samo deo turističke ponude, već je postalo i način života koji su u Slavoniji i Osijeku prihvatili svi koji mogu da se popnu na bicikl. Pošto postoje samo dve realne prepreke za bicikliste, a to su planinski teren i loše vreme, slavonska ravnica sa svojom blagom klimom postala je savršena za cikloturizam. Panonska ravnica za bicikliste jedna je od najprivlačnijih destinacija u poslednjih nekoliko godina. Osim što im je bogomdana ravnica bez uspona koje treba savladavati, Slavonci su takođe i poslednjih nekoliko godina uložili dosta truda i novca. Taj trud i ulaganja napokon počinju da se isplaćuju.

Izgrađene su i označene stotine kilometara biciklističkih staza, uz koje je niklo na desetine malih domaćinstava koja nude smeštaj, hranu, internet, pa čak i servis za bicikle. Skoro svaki mali porodični hotel ima u ponudi iznajmljivanje bicikala, a negde biciklisti imaju i zagarantovan popust na smeštaj.

Na startu „lova na butelje“ Ivana Jurić, koordinatorka iz Razvojne agencije Slavonije i Baranje, kaže da, pored poznatih učesnika, svake godine primećuje i mnogo novih lica. „Slavonija je poznata po širokim putevima, prostranim poljima i vinogradima. Od deset najvećih vinarija u Hrvatskoj, sedam je u Slavoniji. Nekako se prirodno nameće biciklizam koji je postao trend zadnjih godina, ne samo u Hrvatskoj, već i na globalnom nivou. Osijek je po svojoj prirodi i konfiguraciji izrazito „biciklistički“ grad, pa se ideja sama po sebi nametnula“, kaže Ivana Jurić.

Vinari i biciklisti zajedno

„Potrebno je veoma mnogo energije i truda da bi se bavili turizmom u predelima koji nemaju tako atraktivne faktore kao što su more i planine. Zato dajemo mnogo više od sebe i mnogo više sadržaja kako bismo privukli ljude i pokazali im kulturne i prirodne lepote tog dela zemlje. Vrlo smo zadovoljni za sada, ali vidimo i prostor za napredak. Postoje volja i interes vinara, što je ključna pretpostavka, ali i interes javne uprave, opštine Erdut i Osječko-baranjske županije. Oni su otvoreni za saradnju i dalji razvoj priča poput ovih, pa je iz godine u godinu sve više ljudi koji dolaze na Dane otvorenih podruma“, kaže Ivana Jurić.

Ana Šumiga došla je čak iz Varaždina i u društvu sa Krešimirom Arambašićem iz Osijeka odlučila se da učestvuje u trci jer, kako kaže, „kod nas se ljudi rode sa 0,3 promila u krvi pa je vino bilo povod da kao aktivni biciklisti prihvatimo ovaj izazov“.

Boško Kaćanski došao je iz Novog Sada, a bio je ovde i prošle godine. „Vozim svaki dan: na posao, s posla, ali i gde god da idem, izbegavam da koristim automobil“, kaže 35-godišnji Novosađanin. Za događaj je čuo prvi put preko Fejbuka i internet-stranice Novosadske biciklističke inicijative, a kako se prošle godine dobro proveo, došao je i ove.

Pre trke kratak govor organizatora i zahvala: „Hvala što ste došli.“ Iz tridesetak grla spontano se i skoro jednoglasno čulo „hvala što ste nas pozvali.“ Vrlo fin svet, ti biciklisti.

Kvalitet života

Oni koji su trku shvatili ozbiljno odmah su izbili na čelo kolone i krenuli do idućeg vinograda u potragu za buteljama. Oni koji su došli zbog vožnje, druženja ili s malom decom, nastavili su svojim tempom. Takmičarski duh je kod većine učesnika nepostojeći, došli su da se odmore, rekreiraju, da pobegnu od gradske vreve i „uspore“ život na trenutak. Za svakog će se naći koja butelja ispod trsova. Sunčan dan i lepo vreme za mnoge su bili važniji od same trke. Kolona se razvukla, a nakon vinarije Janečić, boce su se tražile i u vinarijama Jakovac, Antunović, Luris, Brzica pa sve do vinarije Erdutskih vinograda, nakon čega je finiš bio u vinogradu vinarije Siber.

Prvi na cilj sa svih sedam butelja došli su Boško Kaćanski iz Novog Sada i skoro trideset godina stariji Korenj Nenad iz Donjeg Miholjca. Taj penzioner počeo je da vozi bicikl po savetu lekara, zbog problema s kolenom, a kako sam kaže – to ga je preporodilo. Takmiči se i u Slavonskoj biciklističkoj ligi, koja okuplja 90-tak zaljubljenika u okretanje pedala po prirodi.

Filozofiju bicikliranja najlakše je shvatiti u razgovoru sa Zlatkom i Ksenijom Janečić koji u svojoj vinariji prave izvrsnu graševinu i roze. „Nama je smisao komunikacija s ljudima. Ljudi koji dođu da probaju vino, ako su pravi znalci, 'fajnšmekeri', onda su zainteresovani i za osobu koja je pravila to vino i za područje gde je rasla loza i za sve ostalo. To je ta naša priča, druženje sa čovekom, a ne samo sa čašom. Druženje s osobama koje pristupaju tome s istih pozicija kao mi. Ništa nije zamišljeno megalomanski, već kao biser u našem životu, kao centar za kontemplaciju, a ne samo vino“, objašnjavaju svoju filozofiju koja im je i motivacija pri pravljenju vina. Ovakvo razmišljanje našilo je na plodno tlo i kod biciklista koji su tu jer cene spor tempo, druženje i meditativnost okretanja pedala.

Biciklisti su nakon trke zajednički pojeli slavonski čobanac uz druženje, razmenu utisaka i planove za iduću godinu. Mnogi se poznaju od ranije jer ih je spojio upravo bicikl kojim krstare Slavonijom i Baranjom, svako svojim tempom, neki iz zdravstvenih, neki iz sportskih razloga, a neki jednostavno jer uživaju u pejzažu i traže skrivene vinarije na sporednim putevima ravnice.