Spore finansijske reforme EU

Od poziva predsednika Evropske komisije Žozea Manuela Baroza proteklo je godinu dana, ali nije ništa izgubio na aktuelnosti: „Sada ili nikada! Ako sada, usred krize, nismo u stanju da reformišemo finansijski sektor i nadzor nad njim – kada ćemo biti?“

U međuvremenu, članice Unije, Evropska komisija i Evropski parlament neumorno su raspravljali o reformi finansijskog sistema, a komesar za tržište Mišel Barnije stalno ponavlja: „Poreski obveznici više ne smeju doći u situaciju da budu prvi koji plaćaju greške menadžera i zablude banaka“.

Bez stroge kontrole, nema uspeha?

Pripremljen je niz mera za reformu finansijskog sektora i strožiju kontrolu. Reč je o regulisanju trgovine takozvanim derivatima i osiguranju od nevraćanja kredita, hedž fondovima, rejting agencijama i previsokim bonusima bankara. Do kraja meseca biće objavljeni rezultati takozvanog stres testa za banke – koliko je koja u stanju da izađe na kraj sa eventualnim sledećim krizama.

Međutim, u mnogim slučajevima još se ne vide jasni rezultati pregovora. Pri tom, Barnije upozorava: „Kontrola finansijskog tržišta je kičma svega. Ukoliko ne bude pouzdane kontrole i procene rizika, sve ostale reforme ostaće bez rezultata“.

Prema predlogu Evropske komisije postojala bi kontrola za banke, berzu i osiguravajuće kompanije, a pri Evropskoj centralnoj banci bio bi osnovan i takozvani Savet mudraca koji bi procenjivao rizike.

Međutim, neki nemački političari i mnogi britanski protive se strožijoj kontroli. Britanci, naime, po svaku cenu nastoje da sačuvaju nezavisnost londonskog finansijskog tržišta koje je jedno od najvećih u svetu.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković