1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sporazum iz Lisabona

Na sastanku na vrhu u Lisabonu danas će biti potpisan Sporazum o reformama EU.Minhenski "Ziddojče cajtung" komentariše kraj mandata Karle Del Ponte.

default

Manastir iz XVI veka u kome će u Lisabonu biti potpisan Ugovor o reformama

Veliku zaslugu za mukotrpno postignut kompromis ima kancelarka Angela Merkel, jer je najveći deo posla na primpremi dokumenta obavljen tokom nemačkog predsedništva u prvoj polovini ove godine.Uprkos tome što će šefovi država i vlada danas staviti potpis na dokument, nemački komentatori smatraju da je još mnogo otvorenih pitanja.

Tako berlinski list „Tagesšpigel“ piše:

„Kancelarka Merkel i drugi učesnici sastanka u Lisabonu suočeni su sa dvostrukim izazovom: s jedne strane moraju da objasne gradjanima zbog čega ovaj dokument predstavlja napredak, mada se ne zove ustav.S druge strane, novi dokument ne smeju preterano ni da hvale, jer bi onda gradjani mogli da pomisle da je u pitanju nešto iz osnova novo.Onome ko želi detaljno da prouči ugovor neće biti lako – još je komplikovaniji od starog“, piše „Tagesšpigel“.

„Velt“, takodje berlinski list, komentariše:

„Angela Merkel je sporazum o reformama ocenila kao „istorijski prodor“.Medjutim, ne bi trebalo precenjivati njegovu vrednost - pisan od tehnokrata za tehnokrate predstavlja samo mali korak na jednom dugom putu.Novim dokumentom demokratizuje se odlučivanje u EU i smanjuje mogućnost blokade od strane pojedinih država što će voditi ka većoj sigurnosti, naročito u unutrašnjoj politici.Ali, ugovor ne doprinosi stvaranju osećanja zajedništva u Uniji.Ne daje odgovor ni na pitanje koje muči mnoge: gde su granice EU? Na kraju, to bi moglo biti kobno po ovaj dokument“, smatra „Velt“.

Najzad, „Frankfurter rundšau“ piše:

„Evropska unija, poruka je iz Lisabona, na početku 21. veka ima šanse samo kao pragmatična tvorevina.Snovi su jučerašnji, o vizijama ćemo kasnije.Evropski političari su doneli odluku – bolje delovati na osnovu dokumenta koji liči na dnevni red, ali prolazi, nego zbog romantizma doživeti brodolom“, piše „Frankfurter rundšau“.

A komentator minhenskog „Ziddojče cajtunga“ pozabavio se u opširnom komentaru krajem mandata Karle Del Ponte i podseća da je povremeno ostavljala utisak šerifa i bila više političarka, nego tužiteljka.Medjutim, zaslužuje sva priznanja zbog toga što je, uprkos svim otporima, obezbedila verodostojnost i autoritet haškom sudu.List dodaje da je, uprkos uspesima – od 161 optuženog samo četvorica nisu izvedena pred sud - duboko pogodjena time što u Hagu nisu Ratko Mladić i Radovan Karadžić, a odgovornost za to pripisuje pre svega srpskoj vladi.

U nastavku komentara „Ziddojče cajtunga“ se kaže:

„Prema Srbiji Evropska unija već dugo koristi najefikasnije sredstvo pritiska koje joj je na raspolaganju: približavanje zavisi od saradnje sa haškim sudom.Medjutim, imajući u vidu najnoviji razvoj situacije na Balkanu taj jasan princip mogao bi uskoro biti doveden u pitanje.Zapad je na pragu priznavanja nezavisnosti Kosova i namerava da obešteti Srbe za gubitak pokrajine.Tako bi Beograd mogao da potpiše sporazum sa EU, a da poslednji osumnjičeni i ne budu izručeni Hagu.Geostratezi na Zapadu mogli bi biti skloni da razmišljaju: baš nas briga za sud, osnovno je da na Balkanu ponovo ne izbiju nemiri.Za medjunarodno krivično pravo to je velika dilema, jer je kao zadatak postavilo da pravdom i pravednošću obezbedi mir i pomirenje.Dakle, da li je sada insistiranje da Karadžić i Mladić stanu pred sud prepreka miru?“, pita se komentator „Ziddojče cajtunga i potseća:

„Činjenica je da su velike sile u Savetu bezbednosti uvek sklone da se pozivaju na medjunarodno pravo, ali vrlo brzo pokazuju nezadovoljstvo kada im pravo ograničava sopstveni manevarski prostor“.

U zaključku komentara se kaže:

„Dugoročno nema stabilnosti ako krvnici slobodno šetaju.Bar čelnici kao što su Karadžić i Mladić moraju kad-tad biti izvedeni pred sud – to je svet dužan bar žrtvama.U slučaju Srbije to znači: EU mora da podržava umerene snage i da zemlji ponudi nešto kada se Kosovo otcepi.Ali, dugoročno nemoguće je približavanje EU sve dok Beograd štiti počinioce genocida. Prvobitno, i sud u Hagu bio je šarena zavesa kojom je Savet bezbednosti hteo da prikrije strašan promašaj u Jugoslaviji.Ljudi bez pogrešnih obzira, kao Del Ponteova, od njega su stvorili pravnu instituciju.Zbog tog uspeha Karla Del Ponte morala bi ostati u sećanju.Sada je na Evropskoj uniji da privede kraju svoj zadatak“, piše minhenski list „Ziddojče cajtung“.

  • Datum 13.12.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Cb1l
  • Datum 13.12.2007
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/Cb1l