Sporazum EU-SAD: Očekivanja i strahovanja

Evropska komisija na sva usta hvali projekat o zoni slobodne trgovine sa Sjedinjenim Američkim Državama. Iznose se neverovatne brojke, koje ukazuju na „procvat“ evropske privrede. Pre svega, bruto domaći proizvod će, prema tvrdnjama šefa Evropske komisije, Žoze Manuela Baroza, biti veći za pola procenta: „A to znači više desetina milijardi evra više na godišnjem nivou i na desetine hiljada novih radnih mesta.“ Muzika za uši u privrednom recesijom teško pogođenoj Evropi. I privrednici i političari s nestrpljenjem čekaju na prve signale. Od komesara EU nadležnog za trgovinu, Karela De Guhta moglo se čuti i sledeće obrazloženje: „Dugoročno gledano, možemo da računamo na dodatni obrt zahvaljujući povećanju produktivnosti, zbog otvaranja tržišta. Kratkoročno, veće poverenje u privrednim krugovima, jer se ovim dogovorom umanjuje rizik od protekcionizma.“

Predstavništvo nemačke Industrijske i trgovačke komore u Briselu (DIHK) nada se dogovoru, koji će biti privredno podsticajan za obe strane. „Suočeni sa budžetskim deficitima i praznim kasama, ni Evropa, ni Amerika više ne raspolažu mogućnostima za podsticanje privrede. Zbog toga je i za jedne i za druge ovaj sporazum važan. Ostvariti napredak u uspostavljanju zone slobodne trgovine“, tvrde u komori. Od jednog takvog dogovora, profitiraće pre svega, izvozno orijentisana nemačka privreda.

Prisluškivanje narušilo odnose

Privredno, gotovo da nema ni jednog argumenta protiv trgovinskog sporazuma Brisela i Vašingtona. Andre Sapir saradnik Instituta Brojgel, opravdanost jednog takvog dogovora ne dovodi u pitanje, ali ne veruje u optimistične projekcije zvaničnika EU. „Čak kad bi te prognoze i bile realistične, to neće biti dovoljno za rešavanja problema slabog privrednog rasta ili nezaposlenosti“, kaže Sapir.

Najskeptičniji su zaštitnici potrošača, ali i poslanici Zelenih u Evropskom parlamentu. Francuski političar Janik Žado upozorava na moguće posledice uvoza američkih proizvoda. „Mi ne želimo genetski modifikovanu hranu, meso sa hormonima ili meso koje je dezinfikovano hlorom.“

Razloga za zabrinutost ima, jer Amerika i Evropa različito pristupaju problemu bezbednosti namirnica. Isto važi i u domenu zaštite ličnih podataka. Poslednja saznanja o prisluškivanju američkih obaveštajnih službi, koje su podatke o evropskim građanima prikupljale i preko Interneta, šokirala su i isprovocirala zvaničnike institucija EU. Hanes Svoboda, šef poslaničkog kluba socijalista u Evropskom parlamentu, govori o narušenom poverenju. „Potrebne su nam garancije u zaštiti podataka. Ne možemo žrtvovati tako važno pitanja zbog jednog sporazuma sa Sjedinjenim Državama“, kaže Svoboda.

Francuska strahuje za evropsku kulturu

Zabrinutost stiže i iz Francuske. Udruženje umetnika koje u Briselu zastupa interese režisera, glumaca i dramaturga, strahuje za evropsku kulturu. Veruju da bi sporazum o slobodnoj trgovini sa Amerikom mogao dovesti i do „rasprodaje kulture Holivudu“, ukoliko izostanu državne subvencije, koje bi to sprečile. Francuska glumica Berenis Bežo, koja je 2012. godine bila deo filmske ekipe, nagrađene sa pet Oskara za ostvarenje „Umetnik“ kaže: „Strahujem da bismo u budućnosti mogli manje imati takvih filmova.“ Rumunski režiser Radu Mihaileanu deli njeno mišljenje. Kaže kako se o kulturnoj baštini ne može pregovarati kao automobilima. „Mi volimo Evropu zbog njene različitosti. To je naše najveće bogatstvo i nećemo prestati da se za to borimo“, kaže on.

I SAD imaju problematične oblasti

Francuska vlada insistira na tome da se kultura isključi iz pregovora sa Vašingtonom, u protivnom iskoristiće pravo veta. Vital Moreira, izvestilac Evropskog parlamenta za pregovore sa SAD tvrdi da se sporazumom garantuje „kulturna različitost“ Evrope. Doduše o kulturi u prvoj rundi razgovora, neće ni biti reči. Prema nezvaničnim izvorima, pojedine oblasti, poput promocije filmske umetnosti i internet sadržaja, zahtevaju dodatne razgovore. Istovremeno, i Amerikanci imaju „osetljive oblasti“ koje žele da zaštite, tvrdi Andre Sapir. To se pre svega odnosi na audio-vizuelne sadržaje, razne finansijske usluge i lučku delatnost, koje SAD želi da isključi iz sporazuma.

Niko ne govori o Kini?

Čemu bi to transatlanski sporazum o slobodnoj trgovini trebalo da doprinese, ako ima previše ograničenja? Stručnjak Sapir veruje u stvaranje neke vrste „unutrašnjeg transatlantskog tržišta“. Međutim, i sam kaže da je to isuviše preambiciozno da bi bilo realno. S druge strane, realistično bi bilo da se smanje ili u potpunosti ukinu carine za uvoz industrijskih proizvoda, zatim da sporazum dovede do tehničke standardizacije u pojedinim oblastima i do usklađivanja poslovanja u bankarskom sektoru.

O jednom pitanju se nerado govori – azijskom tržištu. Sapir veruje da to nije nimalo slučajno. „Mislim da su EU i SAD rešile Kini da pošalju poruku, kako su i dalje veoma važni igrači.“ Ekonomisti veruju da bi mudrije bilo pokrenuti pregovore o slobodnoj trgovini na svetskom tržištu, u koje bi Brisel i Vašington barem pokušali da uključe i Kinu, Indiju, Brazil i druge. Mada, jedno ne isključuje drugo. Ipak, u ovom trenutku, najvažnije je da Evropljani i Amerikanci pokažu, koliko im je stalo do zajedničkog dogovora.

Autori: Kristof Haselbah, Brisel / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković