Spor oko turskih udžbenika u Nemačkoj

Zakletva domovini – u školama u Turskoj to se podrazumeva. No, to trenutno u nemačke učionice unosi nemir. „Moj cilj je da štitim mlađe, poštujem starije, volim svoju domovinu i naciju više nego samog sebe.“ Upravo to učenici iz turskih porodica čitaju tokom nastave na maternjem jeziku. I to svuda gde učitelji turskog jezika koriste udžbenik „Turski jezik i turska kultura“.

Udžbenik je izdalo Ministarstvo za nacionalno obrazovanje Republike Turske u Ankari, za učenje turskog u inostranstvu. Turske ambasade su besplatno slale knjige učiteljima turskog jezika, uz obrazloženje da do sada nije postajao jedinstven udžbenik.

Proveravanje spornih udžbenika

Za Hasana Tahkala ovo je samo izgovor: Postoji dovoljno knjiga i dobrog materijala za učenje, zato nisam hteo da koristim ove knjige“, objašnjava pedagog iz Kelna, koji je u Sindikatu za obrazovanje i nauku u Severnoj Rajni Vestfaliji, zadužen za multikulturalnu politiku. „Očito turska vlast pokušava da uvede svoje školske rituale i u Nemačkoj“, pretpostavlja Tahkala.

Do sada su se ove knjige najviše koristile u školama u Severnoj Rajni Vestfaliji. U ovoj nemačkoj pokrajini svaki učitelj može, uz knjige koje su predviđene nastavnim programom škole, da koristi dodatni nastavni materijal. Nekoliko škola je reagovalo. Sindikat sada traži da se ove knjige zabrane. Smatra se da su one opasne, jer ugrožavaju integraciju dece iz doseljeničkih porodica. Stoga su udžbenici sad na proveri u Ministarstvu školstva.

Pravo na tursku kulturu i turski jezik?

Turska ambasada nije htela da prokomentariše uzbunu oko udžbenika za Dojče vele. Umesto toga, ukazali su na činjenicu da u Nemačkoj nisu dozvoljena dvojna državljanstva. „Oni koji se između 18. i 23. godine života odluče za tursko državljanstvo, nažalost, prema nemačkim zakonima, gube pravo na nemačko državljanstvo“, rekli su u ambasadi. „Ako se uzme u obzir da će ovi mladi ljudi u budućnosti biti državljani Turske, onda oni naravno imaju pravo da uče kulturu i jezik.“

Pod ovim se izgleda podrazumeva i prenošenje određenog shvatanja istorije. U trećem delu ove knjige stoji da su se Jermeni 1915. priklonili Rusima i Englezima i da su pokušali da oslabe Osmansko carstvo. Prema tekstu u ovom udžbeniku, Jermeni su se nakon Prvog svetskog rata, potpisivanjem sporazuma, odrekli svoje teritorije. O proterivanju i ubijanju više od 1,5 miliona Jermena nema ni reči.

Optužbe za lažiranje istorije

Barbaru Kristof s Instituta Georg-Ekert za istraživanje udžbenika, ovo ne iznenađuje. Jer ovakvo viđenje istorije odgovara načinu na koji se ova tema tretira i u udžbenicima u Turskoj. Čak ocenjuje pozitivnim, što se sukob s Jermenima uopšte spominje, jer se 90-ih godina uopšte nije spominjao u udžbenicima, objašnjava stručnjak za kulturu sećanja.

Kristof dodaje da su i udžbenici u Nemačkoj vrlo oprezni s prikazivanjem istorije, posebno zbog nacističke prošlosti. Stručnjak za udžbenike pozitivnije ocenjuje britanske udžbenike. „Oni pokušavaju da prikažu istorijske dileme, kao i da stvore razumevanje za delovanje osoba u određenom istorijskom trenutku. “Ovakav način ophođenja sa sopstvenom istorijom jeste dobar primer za turske udžbenike, smatra ona.

Nemački udžbenici ne uključuju migrante

Ni po pitanju integracije, ona ne ocenjuje pozitivno nemačke udžbenike. U okviru istraživanja se bavila temom migranata i migracija u nemačkim udžbenicima. „U knjigama se mogu naći formulacije, koje isključuju decu s migrantskom pozadinom. Rečenice kao 'muslimani su ljudi, kojima je potrebno naše razumevanje' i danas se mogu naći u udžbenicima.

Otuda se Kristof zalaže da se tokom rasprave oko spornih turskih udžbenika ispita postoji li problem s integracijom u Nemačkoj. Zabranjivanje knjige bi poslalo pogrešne signale, zaključuje ona.

Autorke: Žanin Albreht / Svjetlana Rezo

Odg. urednica: Ivana Ivanović