Spasavanje trulog kapitala novcem poreskih obveznika

Angela Merkel se već godinama zalaže za veću transparentnost u međunarodnim finansijskim poslovima. Tržišta su predugo bila netransparentna i to pre svega zbog podrške SAD i Velike Britanije takvoj politici. Sada te dve zemlje grozničavo preduzimaju mere oporavka od krize.

Otkupljivanje trulih kredita

Razlika između klijenta koji ima teškoće u plaćanju i velike banke sa istim teškoćama glasi: neko je tu suviše veliki da bi mogao da propadne. Banka može da računa na pomoć o kojoj njeni klijenti kao pojedinci mogu samo da sanjaju: američka vlada od banaka otkupljuje trule kredite koji kvare bilanse. Vlada tako pomaže bankama po cenu da samu sebe satera u ćorsokak. A pošto spasenje donosi prihod od poreza, predsednik Džordž Buš je tokom vikenda morao i ponešto da objasni:

"Delanje vlade usmereno je na zaštitu naše nacije od ozbiljnog rizika. Doduše, sistem slobodnog privređivanja počiva na ubeđenju da vlada u pomoć sme da priskoči samo u hitnim slučajevima. Ali, zabrinjavajuća situacija na finansijskim tržištima i njihov značaj za svakodnevni život svih građana pravdaju taj zahtev i čine ga nepohodnim.“

Prodaja akcija banaka na prazno

Taj zahvat trebalo bi da košta 700 milijardi dolara – suma koja bi nemačkoj vladi mogla da posluži kao budžet za godinu i po dana. Američki poreski obveznici su još i pre toga već isprovrteli 200 milijardi dolara za banke „Fani me“ i „Fredi mek“, a sa dodatnih 85 milijardi garantuju i za osiguravajući koncenr AIG, tako da je ukupna visina finansijske pomoći premašila milijardu dolara.

Najnoviji paket za spasavanje danas će kao nacrt zakona dospeti na dnevni red u Kongresu, a očekuje se da će biti potpisan do petka. Osim toga, američko Ministarstvo finansija garantuje vrednost novčanih fondova, a organ za nadzor nad berzom privremeno je zabranio prodaju akcija banaka „na prazno“ – dakle, igranje na kartu pada kursa akcija. Predsednik Buš se nada da će svojim programom i milijardama poreskih obveznika uspeti da stiša krizu.

"Ove mere iziskuju mnogo dolara naših poreskih obveznika. Ali, ja sam siguran da će taj hrabar korak manje koštati američke porodice nego alternativna rešenja. Veći pritisak na finansijska tržišta doveo bi do masovnih otkaza, ruiniranja penzionih fondova, do erozije cena nekretnina i presušivanja kredita za automobile, kuće ili studije.“