1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Spasavanje poslova na Kosovu

Sukobi na kosovskoj granici početkom nedelje nemačkoj štampi uglavnom nisu bili vredni pomena. Danas su objavljeni prvi komentari o tome.

Kfor na prelazima Jarinje i Brnjak

Kfor na prelazima Jarinje i Brnjak

List Frankfurter algemajne cajtung ovako objašnjava situaciju: „Granica između dve države dugačka je oko 350 kilometara, ali nemiran je deo od oko 80 kilometara sa čije obe strane žive Srbi. Taj deo su kontrolisale srpsko-albanske bande dok letos Kfor nije preuzeo kontrolu nad graničnim punktovima. Te bande ne zanimaju ni red i poredak, niti ’spasavanje srpstva na Kosovu’ već samo spasavanje sopstvenih poslova. U ovom sukobu se radi pre svega o vladavini kriminalnih bandi zbog kojih ne mogu normalno da žive Srbi sa severa Kosova koji poštuju pravni poredak“.

Autor članka Mihael Martens u nastavku objašnjava razliku između politike bivšeg srpskog premijera Vojislava Koštunice i sadašnjeg predsednika Borisa Tadića: prvi „nije hteo da odstupi od pretenzija na Kosovo ni po cenu prekida pristupnih pregovora sa Evropskom unijom“; za drugog „EU predstavlja strateški cilj, pri čemu želi podelu Kosova, i bilo bi mu po volji kada bi se (albanski) ostatak Kosova priključio Albaniji. Jer, Beograd smatra da bi na taj način bila uklonjena važna prepreka na putu Srbije ka Evropskoj uniji: ’Srbija neće morati da prizna Kosovo koga više nema’, rekla je jedna važna osoba iz Tadićevog okruženja. Zato ne čudi ni što je Tadić pre nekoliko meseci upravo u razgovoru za ovaj list bio pun razumevanja za navodnu želju Tirane da bude stvorena velika Albanija. ’Mogli bismo da živimo s tim, ukoliko bismo imali dogovorena rešenja’, rekao je, i objasnio šta time misli: ’dogovor u kome svaka strana dobija ponešto’.

Kancelarka Merkel sa predsednikom Tadićem prilikom posete Beogradu 23.8.2011.

Kancelarka Merkel sa predsednikom Tadićem prilikom posete Beogradu 23.8.2011.

„Doduše, trenutno ni Vašington ni EU ne žele podelu Kosova. Srpska elita je još uvek pod šokom izazvanim posetom kancelarke Angele Merkel Beogradu. Ona je Tadiću jasno i glasno – na šta on nije bio pripremljen – rekla da ne sme biti podele. Bez rešenja za sever Kosova, Srbija može da zaboravi pristup Evropskoj uniji, poruka je koju je Merkelova jasno stavila do znanja srpskom predsedniku.“

„Greška nagraditi Beograd statusom kandidata“

Dnevnik Zidojče cajtung u komentaru pod naslovom „Problem Srbije“ piše: „Kosovo je nezavisno od pre četiri godine. I pored svih upozorenja Beograda, ta odluka je stabilizovala Balkan. Otcepljenje bivše albanske pokrajine pod srpskom kontrolom nije donelo nesreću regionu. Nije došlo do masovnog odlaska Srba, međuetničko nasilje se primetno smanjilo, većina Srba na Kosovu se pomirila sa novom državom. […] Krajnje je vreme da se Evropska unija suoči sa ovim problemom i prisili Beograd da konačno preuzme konstruktivnu ulogu u kosovskom konfliktu. Srbija ne mora da odmah prizna Kosovo, ali treba da se pomiri se njegovim otcepljenjem. Umesto toga, Beograd traži teritorijalnu podelu Kosova. Ali, promene granica na Balkanu mogle bi da ugroze stabilnost. S obzirom na provokacije ekstremista, kojima novcem i logistikom pomaže srpska vlada, bila bi greška da se Beograd već u oktobru nagradi statusom kandidata za pristup EU.“

Pripremio: Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM