Spasavanje Opela preko leđa građana

O preuzimanju Opela od strane kanadsko – austrijske firme Magna list Fajnenšel tajms Dojčland piše:

„Čuju se žestoke kritike, naročito iz stranaka Unije zbog državnog kredita od milijardu i po dolara kojim se Magni olakšava preuzimanje Opela. Ministar privrede Gutenberg odmah nakon sednice na kojoj je odluka usvojena izjavio je da smatra da je rizik prevelik i da bi kontrolisani stečaj bio bolje rešenje. U nedelju Gutenberg je ponovio da se država izlaže opasnosti da postane podložna pritiscima ukoliko pruža ovako velikodušnu pomoć.“

Stručnjak CDU za finansije Oto Bernart podržao je Gutenberga i takođe upozorio na rizike, jer „na osnovu usvojene koncepcije nije sigurno da će za tri godine još biti Opela“.

Predsednik hesenske vlade Roland Koh - u Riselshajmu u Hesenu je najveća Opelova fabrika u Nemačkoj - rekao je da trenutno kompanija dnevno pravi gubitke od tri miliona evra i zatražio od menadžmenta da odmah počne reorganizaciju. Naime, na godišnjem nivou gubici dostižu milijardu evra.

Prema Kohovim rečima Magna će tokom pet godina uložiti oko pola milijarde evra u Opel. U nemačkim fabrikama biće zatvoreno dve hiljade radnih mesta. Inače, u četiri nemačke fabrike je 26 hiljada zaposlenih.

Gutenberg da podnese ostavku

Fajnenšenel tajms Dojčland objavljuje i komentar o planu spasavanja Opela u kome se, pored ostalog, kaže:

„Navodno spasavanje Opela je ekonomski i politički pogrešno. Ministar privrede (Gutenberg) trebalo bi da podnese ostavku. U protivnom postaje marioneta u nečasnoj partiji pokera za vlast u kojoj kancelarka proigrava i poslednji delić poverenja u njenu stranku.

Njegov prethodnik – Mihael Glos – unosio je u zapisnik svoje protivljenje mnogim potezima vlade sa kojima se nije slagao. Od toga nije bilo nikakve koristi, jer je svaki put bio preglasan – do 7. februara ove godine kada je podneo ostavku.

Njegovom nasledniku Karlu Teodoru cu Gutenbergu pošlo je za rukom da za tri meseca stigne tamo gde je Glos bio, ali posle tri godine: bespomoćno posmatra kako drugi – protivno njegovim uverenjima – odlučuju o onome za šta je on nadležan.

Istina, njegova ostavka bila bi gubitak za vladu, jer je – sve u svemu – Gutenberg dobro radio. Ali, to bi bio dosledan potez koji bi i njemu, i strankama Unije, dugoročno samo doneo korist.

Ovako, vlada u sektoru za koji je on nadležan, dodeljuje kredite i jemstva vredne milijarde evra investitoru koji tokom sledećih meseci bez ikakvog rizika može da razmišlja hoće li uopšte uzeti Opel ili ne. Ukoliko posao ipak propadne trošak snose poreski obveznici.

Dakle, kancelarka radije sa milijardu i po evra kredita i jemstvima u visini od četiri i po milijarde spasava dvadeset i kusur hiljada preostalih radnih mesta umesto da sa koalicionim partnerima – socijaldemokratama, koji se zalažu za takvo rešenje – raščisti kako se troši novac od poreza.

Poređenja radi, stečaj Opela sa gubitkom pedesetak hiljada radnih mesta u njegovim fabrikama i kod kooperanata, vladu bi – prema njenom proračunu – u prvoj godini koštao oko milijardu evra. Ali, to je kancelarki bilo politički suviše riskantno. I to je dokaz političke nesposobnosti“, piše u komentaru „Fajnenšel tajms Dojčland“.

Šreder je veza sa Rusijom

Nedeljnik Fokus prenosi izjavu Franka Valtera Štajnmajera, potpredsednika vlade i kandidata socijaldemokrata za kancelara na izborima u septembru, da bi prilikom otvaranja novih tržišta na istoku Evrope Opelu mogao da pomogne i bivši kancelar Gerhard Šreder. „Magna računa na istočnoevropska tržišta i jasno je da kada je o Rusiji reč nameravaju da uspostave kontakt sa Šrederom“, rekao je Štajnmajer.

Naime, ruska fabrika Gaz preuzela je Opel zajedno sa Magnom i ruskom poludržavnom bankom Sberbank i preko nje Opelovi automobili mogli bi da stignu na rusko tržište za koje se vodi velika borba.

Štajnmajer je i pun hvale za Magnu: „Magna je razradila vrlo dobru koncepciju i odustaje od isplate dividenti sve dok kredit ne bude vraćen“, rekao je Štajnmajer i dodao da ga raduje što je problem Opela najzad rešen, pri čemu su „pobednici njegovi radnici“.

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković