Spasavanje blaga Timbuktua

Eva Brocovski trenutno je neprestano na putu između Nemačke i Malija. Ta 34-godišnja Nemica po zanimanju restauratorka i ekspertkinja za papir. Ona pripada timu nemačkih naučnika koji radi na restauraciji spisa starih nekoliko stoleća iz velike biblioteke grada Timbuktu na severu Malija. Reč je o rukopisima koji predstavljaju najvažnija pismena svedočanstva zapadne Afrike generalno i koji se od 1988. godine nalaze na spisku Svetske kulturne baštine. Grad Timbuktu, stotinak kilometara severno od Bamaka bio je tokom srednjeg veka jedan od najvažnijih islamskih centara. Rukopisi stari i do 1.200 godina govore o astrologiji, medicini, istoriji onog vremena kao i o tumačenju Kurana.

„Reč je o neopisivom kulturnom blagu. Planirano je da između 280.000 i 500.000 spisa iz Timbuktua bude uskladišteno u Bamaku. Oni bi tu trebalo da budu katalogizovani i digitalizovani. Dugoročno gledano, ti rukopisi trebalo bi da budu stavljeni na raspolaganje, kako naučnicima iz Malija, tako i onima iz čitavog sveta. „Na žalost, gotovo polovina materijala je vrlo osetljiva i nestabilna, tako da te rukopise prvo moramo da 'stabilizujemo' ako želimo da ih digitalizujemo“, kaže Eva Brocovski.

Naime, zbog suve pustinjske klime koja vlada u Timbuktuu, papir je počeo da se raspada. Tu su i termiti, kao i drugi insekti koji jedu papir. Čak je i mastilo kojima su napisani, zbog kiseline koju sadrži, papiru nanelo štetu. „Ono što je jednom nagriženo, više ne može da se spasi“, kaže restauratorka. Ona apeluje na svetsku javnost da se više angažuje kako bi na raspolaganje dobili dovoljno novčanih sredstava potrebnih za spas spisa. „Nemamo više mnogo vremena. Ništa nije toliko ugroženo kao zaboravljena blaga“, naglašava Eva Brocovski.

Veliki deo gotovo potpuno neistražen

Projekat spasavanja rukopisa iz Timbuktua finansiraju nemačko Ministarstvo spoljnih poslova, međunarodna zajednica i nemačka fondacija „Gerda-Henkel“. Do sada je ta fondacija iz Diseldorfa obezbedila 500.000 evra. „Mi se bavimo prvenstveno istorijskim, islamskim naukama. Za nas je naročito zanimljivo što je do sada istraženo i ocenjeno samo dva do tri odsto materijala – jedan veliki deo je dakle potpuno neistražen“, kaže Mihael Hansler, predsednik fondacije „Gerda-Henkel“.

Njegovo oduševljenje deli i Dmitri Bondarev, stručnjak za zapadnu Afriku sa odeljenja „Rukopisi Azije, Afrike i Evrope“ na Univerzitetu u Hamburgu. „Ako zaista želimo da bolje razumemo prošlost, onda su ti manuskripti pravo blago. Oni će nam otvoriti do sada mnoga nepoznata vrata. Ono što do sada o njima znamo, jeste da u svakom slučaju sadrže neverovatan potencijal za bolje razumevanje istorije Afrike“, kaže Bondarev.

On objašnjava da su se tokom srednjeg veka istraživači iz svih krajeva Afrike i šire, sastajali upravo u Timbuktu i tu razgovarali i zapisivali svoja znanja. Timbuktu se osim toga nalazio na najvažnijem trgovačkom putu kroz Saharu. Samim tim, tu su se oduvek susretali ljudi iz svih krajeva i međusobno delili znanja. „Stručnjaci su u danas sigurni da bi ti rukopisi mogli da doprinesu tome da istoriju Afrike napišemo iz početka“, kaže Bondarev.

Spasavanje i životna opasnost

On naglašava da bi se uz pomoć tih rukopisa bolje i jasnije mogle interpretirati i novije akcije islamskih grupacija na severu Malija kao i novija istorija islama generalno. S druge strane, treba naglasiti da su upravo te radikalne, islamističke grupe uspele da gotovo unište tu kulturnu baštinu. Naime, nakon vojnog puča 2012. godine, islamisti su uspeli da osvoje celo područje severnog Malija, pa tako i gradove Timbuktu i Gao. S obzirom na to da su shvatili koliku važnost ti rukopisi imaju za zapadni svet, počeli su svesno i namerno da ih uništavaju.

Uspela je da ih spasi grupa dobrovoljaca koji su pri tom rizikovali i sopstvene živote. „Ta akcija bila veoma, veoma teška i pre svega veoma opasna. Šest meseci smo u tajnosti automobilima i kamionima iznosili rukopise iz Timbuktua u Bamako. Raduje me da se sada konačno ipak nešto događa po pitanju daljeg spasavanja tih spisa. Krajnje je vreme da se pristupi restauraciji, a digitalizacija će nam omogućiti lakši pristup“, kaže jedan od spasilaca Abdel Kader Haidara, direktor biblioteke „Mama-Hadaira“.

Ali za sada još uvek ima mnogo toga što bi trebalo uraditi. Restauratorka Eva Brocovski trenutno obučava druge za rad na projektu – neke obučava za osnovni rad restauratora papira, a druge za poslove na čišćenja ili zaštite. „Posao napreduje, ali polako, malim koracima. Da radim sama, imala bih posla za čitava sledeća stoleća. Naravno, što više ljudi radi i što je finansiranje bolje, utoliko se i posao brže obavlja. U svakom slučaju moramo da računamo s tim da će nam biti potrebno nekoliko decenija rada“, kaže Brocovski. Nadajmo se da do tada donatorima neće ponestati finansijskih sredstava.