1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Spasavanje banaka nije bilo greška

Prošle jeseni intervencijom vlade od bankrotstva je spasena najveća nemačka hipotekarna banka „Hipo ril istejt“ . Na zahtev opozicije osnovan je anketni odbor koji bi trebalo da utvrdi da li se postupalo na pravi način.

Ministar finansija Per Štajnbrik pred anketnim odborom Bundestaga (20.8.)

Ministar finansija Per Štajnbrik pred anketnim odborom Bundestaga (20.8.)

Povodom osnivanja anketnog odbora o spasavanju banke, list Merkiše algemajne piše:

„Jučerašnje saslušanje pokazalo je da opozicija nema mnogo izgleda da satera u tesnac ministra finansija. Već pre njega mnogi svedoci su tvrdili da se nije moglo predvideti šta će se dešavati posle bankrotstva američke banke „Leman braders“ 15. septembra 2008. Prema dosadašnjim saznanjima, ministar finansija Pet Štajnbrik i kancelarka Angela Merkel nisu napravili nikakvu grešku spasavajući „Hipo ril istejt“ (HRE) u noći 29. septembra. Uspeh je već to što su privoleli privatne banke da sa osam i po milijardi evra pomognu u tom spasavanju. Za razliku od države, privatne banke svoj novac moraju da zarade na tržištu.“

I komentator lista Lajpciger folkscajtung smatra da nema razloga za zamerke na račun Štajnbrika i Merkelove:

„Bez obzira na opravdane kritike opozicije kada je o detaljima reč, jedno je pre svega bilo jasno: nije bilo alternative preuzimanju HRE od strane države. Samo neko čija je namera bila da doprinese uništenju svetskog finansijskog sistema postupio bi drugačije od Merkelove i Štajnbrika. Naravno, posle bitke svi su pametni. Kada su Merkelova i Štajnbrik garantovali bezbednost štednih uloga kancelarka je delovala nesigurno. A Štajnbrik je gotovo izazvao paniku pominjući ambis na čijem rubu se nalazi zemlja. Ali, sve to ne zaslužuje sazivanje anketnog odbora.“

Blamaža za Zapad

Ni 300.000 policajaca i vojnika nije bilo dovoljno da se Avganistanci osećaju sigurno na dan izbora

Ni 300.000 policajaca i vojnika nije bilo dovoljno da se Avganistanci osećaju sigurno na dan izbora

Povodom predsedničkih izbora u Avganistanu list Kelniše rundšau piše:

„Kakva blamaža za Zapad – to bi bio gorak zaključak posle avganistanskih izbora. Mešavina straha i rezignacije navela je mnoge da uopšte ne izađu na birališta. Čak ni 300 hiljada policajaca i vojnika nisu bili u stanju da garantuju bezbednost. Za razliku od izbora pre pet godina pobunjenici danas ponovo predstavljaju ozbiljnu opasnost. Mali odziv birača izraz je i razočaranja što vlada nije uspela ozbiljno da se pozabavi korupcijom i drogom, a predsednik Karzai našao je zajednički jezik sa gospodarima rata i narkodilerima.

Povrh svega, ne vidi se alternativa Karzaiju ni kada je u pitanju rat protiv Talibana, niti suzbijanje korupcije i droge. Kako zemlja ponovo ne bi zapala u haos neophodno je hitno napraviti novu strategiju civilne obnove. Neophodno je i poboljšati obuku vojske i policije. Ako se nastavi po starom Avganistan od toga neće imati ništa, a rokovi ističu“

O avganistanskim izborima Vestdojče cajtung piše:

„Jučerašnji izbori i za okupacione sile i za Talibane predstavljali su odmeravanje snaga. Za vojnu koaliciju na čelu sa SAD bio je to pokušaj da se inscenira normalnost koje, zapravo, nema. Istovremeno, izbori bi trebalo da daju legitimnost okupaciji kako bi se ućutkali kritičari kod kuće. Za pobunjenike, gospodare rata i barone droge bila je to prilika da pokažu ko je pravi gospodar na Hindukušu. Narodu je u svemu tome ostala uloga okrvavljenog statiste. U stvarnom odnosu snaga izlazak na birališta ništa ne menja ma kako se kritički ili pozitivno gledalo na same izbore.“

Korak po korak u prošlost

Vojnici Bundesvera u Avganistanu

Vojnici Bundesvera u Avganistanu

Zidojče cajtung se bavi nemačkim angažovanjem u Avganistanu i piše:

„Kada vodeći nemački političari kao što su ministri spoljnih poslova i odbrane Frank Valter Štajnmajer, odnosno Franc Jozef Jung govore o rokovima za povlačenje pripadnika Bundesvera iz Avganistana to je nešto između naivnosti i obmane birača… Onaj ko danas žonglira rokovima sam sebe dovodi u vremenski tesnac i ide na ruku Talibanima.

Razumljivo je ako to političari ipak čine – oni samo popuštaju pod pritiskom javnosti koja bi da zna koliko će još trajati tako opasna misija. Istovremeno, to nije odgovorno postupanje, jer se obmanjuju birači i vojnici koji rizikuju živote u Avganistanu. Jedini pošteni odgovor bio bi: ne znamo kada ćemo se povući.“

List Frankfurter algemajne cajtung takođe vrlo rezervisano gleda na izbore i situaciju u Avganistanu:

„Izneverena su očekivanja da će zahvaljujući međunarodnom angažovanju zemlja izaći iz doline suza, da će se sa međunarodnim snagama i Svetskom bankom vratiti mir. Većina Avganistanaca smatra da će se u doglednoj budućnosti zbog neuspeha međunarodna zajednica povući. Novi ustav, institucije uspostavljene po zapadnom receptu – sve to još deluje kao strano telo koje avganistanski organizam odbacuje. Predsednik Karzai, koji je na vlasti već osam godina i koji će možda i ove izbore dobiti u prvom krugu, nije uspeo da ispuni životom napore da se uspostavi demokratija. Njegovo oslanjanje na verske konzervativce i saradnja sa gospodarima rata pre pružaju osnove za strahovanja da se Avganistan korak po korak vraća u prošlost.“

Pripremio: Nenad Briski

Odgovorni urednik: Ivan Đerković

  • Datum 21.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JFdO
  • Datum 21.08.2009
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/JFdO