Sovjetski kult u Tiraspolju | Evropa | DW | 30.03.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Sovjetski kult u Tiraspolju

Stučnjaci strahuju da će kriza na Krimu uticati i na druge teritorijalne sukobe u bivšem Sovjetskom savezu – na primer u Transnistriji. Mnogi tamošnji žitelji nadaju se pripajanju Rusiji.

Sovjetski tenk u centru Tiraspolja mnogi vole: deca se po njemu pentraju, mladi sede okolo i slikaju se sa njim. Odmah pored, na prolećnom suncu se presijava pozlaćena kupola male pravoslavne crkve. Ispred parlamenta koji se zove “Najviši Sovjet” u plavo nebo izdiže se statua Lenjina, još viša od crkve - i sve to u zemlji koja po međunarodnom pravu ne postoji.

Transnistrija, službeno Pridnjestrovska Moldavska Respublika, PMR, skraćeno: Pridnestrovlje, odvojila se od republike Moldavije 1992, nakon kraćeg oružanog sukoba, ali je do danas nije priznala nijedna država. Ruski vojnici su još uvek stacionirani u ovom regionu. Na referendumu koji je održan 2006, čak 97 odsto građana se izjasnilo za pripajanje Rusiji. Na to je podsetio i predsednik transnistrijskog parlamenta, koji se prošle nedelje obratio Moskvi, i to molbom da Rusija stvori zakonsku osnovu za priključivanje Transnistrije.

Rusija je na pravom putu

Fotostrecke aus Transnistrien Parlament in Tiraspol

Parlament "Vrhovni Sovijet"

“Mi Sloveni bi trebalo da živimo pod slovenskom vladavinom – i Rusija je politički na pravom putu”, kaže čovek sa sedim brhovima koji je upravo došao na buvlju pijacu u Tiraspolju. Na ulici, slepi svirač svira harmoniku. Stariji ljudi nude svoju robu: od dugmadi sa sovjetskim simbolima, preko polovnih cipela do cevi za kupatio. U Transnistriji živi oko pola miliona ljudi od kojih njih 60 odsto govori ruski kao maternji jezik. Ruski je prvi jezik i našeg sagovornika sa sedim brkovima. Istovremeno, on nas uverava da nema ništa protiv Moldavaca i ljudi koji govore rumunski. On je i studirao u prestonici Moldavije. Ipak, ne želi da sa nama razgovara na tom jeziku. Po njegovom gledištu, za političke probleme nije kriva vlast u Moldaviji, već američka zavera: „Jugoslavija je ranije bila pravi raj, ali Amerikanci su je pretvorili u pakao. To su sada uradili sa Ukrajinom – i to će se desiti i u Moldaviji.“

Ipak, ovde “neće biti haosa kao u Ukrajini” dopunjuje ga nastavnica matematike srednih godina. Razlog su ruski vojnici u Transnistriji. I ona podržava ujedinjenje sa Rusijom. Šta misli o novoj vlasti u Kijevu? „To su fašisti!“ Ovo gledište zastupaju ruske vlasti i ruski mediji, koji u Transnistriji imaju veliku publiku. Ona se ne plaši krize u regionu, jer veruje da će ruske trupe zaštiti granice . Ruski vojnici su ovog meseca izvodili vežbe u Transnistriji, i čini se da je to umiruje.

Otvoreni muzej Sovjetskog Saveza?

Jedna starija žena koja čita na suncu, najpre gleda preko ramena, a onda nam kaže: „Ja sam Ukrajinka“. Isto kao i drugi sagovornici ne želi da nam kaže ime ni da se fotografiše, ali tvrdi da ne podržava pripajanje Rusiji.

U turističkim vodičima na Zapadu, Transnistrija se često opisuje kao „muzej Sovjetskog Saveza na otvorenom“. Ipak, vreme ni ovde nije stalo – zapravo čini se da ovde paralelno postoji više epoha. Tajna služba ove nepriznate države još uvek se zove KGB. Na svakom koraku su brojni komunistički simboli kao što su srp i čekić ili spomenici sovjetskim herojima. Ali i tu su i reklame za pametne telefone ili posteri sa kojih se smeše bebe.

“Nikada nisam bio u EU”

Mladi takođe nose modernu odeću. Jedna plavokosa devojka nam kaže da će verovatno studirati u Moldaviji: “Tamo postoji obrazovanje po evropskom sistemu.”

I stasiti mladi čovek u trenerci objašnjava – na rumunskom – da ima pozitivan stav prema Moldaviji. Ipak, smatra on, sve je pitanje životnog standarda: “Ako bi on bio tako visok u Moldaviji kao u Rusiji, ljudi iz Rusije bi želeli da se presele tamo”, kaže on. Ovaj mladiće je već radio u Rusiji, na građevini i to za „za dobru platu“. On zna da Moskva privredno pomaže ovaj otcepljeni region – na primer, penzije subvencioniše ruska država. Benzin i prirodni gas su jeftiniji nego u Moldaviji. Njegova supruga dodaje da će ljudi na Krimu sigurno imati koristi od priključenja Rusiji: “Dobiće bolje penzije nego ranije.”

A zašto je Rusija toliko privlačna za mlade? Zašto ne Evropska unija, gde je prosečni standard života veći? Mladi čovek gleda u daljinu. “Zato što nikada nisam bio u Evropi. O tome ne znam ništa.“

Autori: Aleksandra Šerle / Darko Janjević

Odg. urednica: Dijana Roščić