1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Sortiranje devetogodišnjaka se nastavlja

U Srbiji deca i njihovi roditelji tek posle osmogodišnje škole odlučuju o daljem putu: gimnazija, stručna škola, zanat ili ništa. U Nemačkoj se ta odluka donosi mnogo ranije i deca se dovode u neravnopravan položaj.

Praktično se posle 4. razreda odlučuje da li će dete studirati

Praktično se posle 4. razreda odlučuje da li će dete studirati

U Nemačkoj se velike rasprave vode oko školskog sistema, a one su privremeno kulminirale kada je u nedelju propao referendum o reformi školstva u Hamburgu. Pošto je u ovoj zemlji obrazovanje u nadležnosti pokrajina, tamo je vladajuća koalicija predložila da se osnovna škola produži sa četiri na šest godina – a srednja samim tim skrati, sa osam na šest godina. U čitavoj državi osnovna škola traje uglavnom četiri godine; posle tog perioda, učitelj svakom đaku daje pismenu preporuku o nastavku školovanja.

Školovanje se može nastaviti u jednoj od tri vrste škola, od kojih samo jedna ima čistu prohodnost na fakultete, jedna delimičnu, a jedna – nikakvu i vodi praktično samo u zanate. Mnogi stručnjaci smatraju da je rano usmeravati decu u uzrastu od devet do deset godina. Hamburg je trebalo da pokaže spremnost građana da to promene. Međutim, nje – nema. Birači tog grada-pokrajine su se usprotivili ideji da deca u istom razredu zajedno savladavaju nastavno gradivo dve godine duže nego do sada.

„Nema zemlje u kojoj uspeh u školi toliko zavisi od socijalnog porekla – kao što je Nemačka“, piše tim povodom list Frankfurter algemajne cajtung: „To mora da se promeni – oko toga su složni političari nadležni za obrazovanje. Do sada se nije pojavilo nijedno empirijsko istraživanje koje bi pokazalo da duže zajedničko učenje dovodi do izjednačavanja šansi dece različitog porekla.“

Gimnazijalci mogu na studije, oni koji završe realku mogu samo na neke fakultete (uz polaganje dodatnih ispita), a iz niže srednje škole se ne može na studije

Gimnazijalci mogu na studije, oni koji završe realku mogu samo na neke fakultete (uz polaganje dodatnih ispita), a iz niže srednje škole se ne može na studije

List Vezer kurir (Bremen) ne deli to mišljenje: „Ovde su gubitnici svi za koje su reforme zapravo i smišljene: socijalno slabije porodice, ljudi koji su se doselili iz drugih zemalja i ne mogu da pruže punu podršku svojoj deci u nastavi. Strankama nije uspelo da mobilišu birače iz gradskih četvrti u kojima su se nagomilali problemi sa školom – oni koje sve ovo pogađa ostali su van domašaja referenduma.“

Dnevnik Lauzicer rundšau (Kotbus) piše: „Jasna odluka hamburških roditelja protiv dužeg zajedničkog učenja na osnovnoškolskom uzrastu, sigurno je uspeo doprinos jačanju direktne demokratije. Ali to nije bio dobar signal za obrazovnu republiku Nemačku. (...) Pritom je ovoj zemlji preko potrebna obrazovna revolucija. Mnogo vrsta škola u različitim pokrajinama samo zbunjuje ljude. A socijalno slabi i deca iz imigrantskih porodica, na svojim leđima osećaju teret te šarolikosti.“

Der noje tag (Vajden) smatra: „Dok je u otmenim četvrtima glasalo mnogo više od polovine birača, u socijalno slabim četvrtima jedva da je glasao svaki peti. Već i socijalni status odlučuje o učestvovanju u demokratiji, a elita određuje politiku i to je zapravo skandal u Hamburgu.“

Priredio: Saša Bojić

Odg. urednik: Nemanja Rujević

  • Datum 20.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OPdE
  • Datum 20.07.2010
  • Podelite sa Pošaljite Fejsbuk gugl+
  • Štampaj Odštampaj stranicu
  • Trajni link http://p.dw.com/p/OPdE