Solarna branša u potrazi za tržištima | Mozaik | DW | 19.06.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Solarna branša u potrazi za tržištima

Solarna tehnologija u Aziji doživljava ubrzan rast, u EU je trenutno u krizi, ali širom sveta niču nova tržišta. Na sajmu Intersolar u Minhenu raspravlja se o globalnim trendovima predstavljaju nova rešenja.

Intersolar je najvažniji sajam u svetu za solarnu tehnologiju. Ove sedmice se u Minhenu očekuje oko 50.000 posetilaca. Sajam je počeo u ponedeljak (17.6.) stručnom konferencijom o solarnoj tehnologiji na kojoj učestvuje oko 2.000 stručnjaka iz celog sveta.

Od srede do petka (21.6.) u centru pažnje na minhenskom sajmu je oko 1.500 izlagača sa svojim proizvodima. Težišta su na novim tržištima u svetu, na novoj tehnici kako bi se solarna energija proizvodila još povoljnije i solarna struja sa sopstvenog krova koristila za sopstvene potrebe i time smanjio račun za struju.

Intersolar 2013 - optimizam uprkos krizi

Intersolar 2013 - optimizam uprkos krizi

EU gubi, Azija dobija

Do sada je glavni oslonac rasta u solarnom sektoru bila Evropska unija. Oko 70 odsto svih solarnih modula instaliranih do kraja 2012. bilo je instalirano u EU. Prednjačile su Nemačka i Italija gde solarna energija pokriva više od pet odsto potreba za električnom energijom.

Ali, u 2013. se u Evropskoj uniji očekuje manje instaliranja solarnih modula, naročito u Nemačkoj i Italiji, jer su osetno smanjene zakonom zagarantovane otkupne cene za solarnu struju. Američki institut za istraživanje tržišta IHS kao razlog slabljenja tržišta u Evropskoj uniji navodi i protivdampinšku carinu koju je Evropska komisija uvela na kineske solarne module. Američki analitičari IHS-a očekuju smanjenje prodaje solarnih modula u EU za 35 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Potpuno drugačije solarni stručnjaci vide razvoj u ostatku sveta. Vodeći stručnjaci očekuju za 2013. globalni rast od preko deset odsto u odnosu na prošlu godinu. „Kina će vrlo verovatno ove godine biti najveće tržište, na drugom mestu je Japan, na trećem SAD“, prognozira Vinfrid Hofman, predsednik evropskog Industrijskog saveza EPIA u razgovoru za Dojče vele.

Širenje novih tržišta

Kako bi kompenzovali smanjenje prometa na evropskim tržištima, nemačka i evropska preduzeća slede više strategija. „Nastojimo da to kompenzujemo ekspanzijom na druga tržišta – u Afriku i na američko i azijsko tržište“, kaže Ginther Hakl, predsednik nemačkog Saveza solarne privrede (BSW).

Solani paneli se isplate i supermarketima

Solani paneli se isplate i supermarketima

Poduzeće Juvi iz Verstata na zapadu Nemačke planira velike solarne parkove u Nemačkoj i inostranstvu, a kod solarne energije se gotovo potpuno oslanja na inostrane poslove. Zbog visokih carina na kineske module i smanjenja zagarantovane otkupne cene, veliki solarni parkovi više nisu pod tim uslovima rentabilni, kaže član uprave Juvija Matihas Vilenbaher. Po njegovim navodima, njegovo preduzeće će 2013. instalirati u Nemačkoj manje od deset megavata solarnih postrojenja; godinu dana ranije instaliralo je deset puta više. Potencijal rasta on vidi pre svega u inostranstvu, očekuje da će ove godine u inostranstvu instalirati 200 megavata modula, pre svega na jugoistoku Azije i u Indiji.

Kako sačuvati proizvedenu energiju?

Sve važnija postaje i proizvodnja solarne energije za sopstvene potrebe. Za velika preduzeća i supermarkete koji preko dana troše puno energije, sve više se isplati da instaliraju solarne module na krovu, s obzirom na to da je u brojnim zemljama tako proizvedena struja jeftinija nego ona koju kupuju od energetskih koncerna.

Proizvođač modula Centrosolar već je izgradio brojna solarna postrojenja na supermarketima u Italiji i Nemačkoj i tu vidi mogućnost za rast tržišta, ali ukazuje da je o tome potrebno stručno savetovanje. „Sopstvena potrošnja solarne energije se, jasno, isplati, ali preduzećima je potrebno savetovanje, projekti su komplikovani“, kaže Aleksander Kirš, predsednik Upravnog odbora firme Centrosolar u razgovoru za DW.

Na Intersolaru su u centru pažnje ove godine mogućnosti čuvanja proizvedene energije. Za to se naročito interesuju vlasnici kuća u Nemačkoj i Italiji, kojima je solarna energija je upola jeftinija od one koju kupuju preko mreže. Sistemi za pohranjivanje su zanimljivi i seoskim područjima bez struje. Oni su još uvek relativno skupi, ali solarna branša se nada smanjenju troškova idućih godina kroz inovacije i sve masovniju proizvodnju.

Autori: Gero Rojter / Anto Janković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković