1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Socijalna pravda po Obami

Govor predsednika SAD o stanju nacije svake godine daje presek kako spoljne tako i unutrašnje politike. Kada je reč o spoljnoj politici, Obama je ove godine bio kratak. Težište govora bilo je na socijalnoj pravdi.

Predsednik SAD Barak Obama tokom obraäanja naciji

Predsednik SAD Barak Obama tokom obraäanja naciji

Obama je u Kongresu pozdravljen ovacijama. Rukujući se i šaljući poljupce, probijao se do govornice. Kada je stigao do nje, Obama je najpre ukazao na svoje spoljnopolitičke uspehe: rat u Iraku je završen, Osama Bin Laden je ubijen. Američki predsednik je bio nepopustljiv kada je reč o sporu oko iranskog atomskog programa i trgovinskom sporu sa Kinom.

A onda je prešao na unutrašnju politiku. Pravda, jednake šanse za sve i fer ophođenje, stvari su za koje se najviše zalagao u ovom govoru - poslednjem o stanju nacije pred predsedničke izbore u novembru: „Ili ćemo se opredeliti za zemlju u kojoj dobro ide sve manjem broju ljudi, dok sve veći boj Amerikanaca jedva sastavlja kraj sa krajem. Ili ćemo ponovo uspostaviti privredu u kojoj svako ima fer šansu, svako daje svoj doprinos i svako se pridržava istih pravila.“

Protiv jednakih poreza

Obamin govor je više od 80 puta prekidan aplauzom

Obamin govor je više od 80 puta prekidan aplauzom

Predsednikov govor je više od 80 puta prekidan aplauzom. Tako je bilo i kada se Obama založio za povećanje poreza za bogate. Svako ko zarađuje milion - i više - dolara godišnje, morao bi da plati najmanje 30 odsto poreza. Da bi potkrepio svoj zahtev, predsednik je na tribinu za posetioce pozvao sekretaricu milijardera Vorena Bafeta - njoj je razrezana veća poreska stopa nego njenom šefu.

„Nazovite to klasnom borbom ili kako već hoćete. Ali, tražiti od jednog milijardera da plaća bar isti procenat kao njegova sekretarica - to bi većina Amerikanaca nazvala zdravim razumom“, rekao je američki predsednik.

Obama nije eksplicitno imenovao republikanskog predsedničkog kandidata Mita Romnija. Ali, mnogi su sigurno pomislili na njega, jer on je saopštio da će za svoje godišnje prihode veće od 20 miliona dolara da plati porez od samo 14 odsto.

Pomoć republikanaca?

Američki predsednik izneo je mnogo predloga kako da se pomogne nezaposlenima, vlasnicima kuća koji su ostali bez novca, studentima i penzionerima. Pri tome je zatražio podršku republikanske većine: „Sa ovim Kongresom, ili bez njega, i dalje ću raditi na poboljšanju privrednog rasta. Ali, uz vašu pomoć mogu mnogo da učinim. Jer, ako budemo delali zajedno, nema toga što nećemo moći da postignemo u Americi.“

I pored toga, teško je pretpostaviti da će republikanci u Poslaničkom domu pomoć Obami smatrati nečim što može da im koristi. Jer, oni bi ionako želeli da sledeće godine sa svoje tribine pozdrave predsednika koji pripada - njihovoj stranci.

Autori: Ana Engelke, Vašington (WDR) / Saša Bojić
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

DW.COM