Socijalna izolovanost HIV pozitivnih dovodi do širenja bolesti

Niti je bolest izlečiva, niti je pronađena efikasna vakcina za prevenciju HIV-a. Širom sveta virus HIV i sida deo su svakodnevice miliona ljudi. Pre 25 godina Fransoa Bar Sinusi nije mogla ni da zamisli da će bolest dostići takvu globalnu rasprostranjenost. Tada je mlada naučnica radila na pariskom Institutu Paster zajedno sa Luk Montanjom na razotkrivanju virusa. Četrvrt veka kasnije još proučava način na koji virus funkcioniše i priznaje: Nijedan virus nije toliko poznat kao HIV, ali nijedan nije toliko složen i nedokučiv kao HIV:

„Sva naša saznanja o HIV-u dovela su do toga da danas posedujemo pouzdane testove za sidu. Iako ne možemo da izlečimo obolele, možemo da im pružimo određeni tretman, koji im omogućava da vode koliko-toliko normalan život. Osim toga terapija otvara nove probleme, posebno u slučajevima kod dugoročnijeg lečenja jakim lekovima. Što se tiče troškova terapije, napravljeni su ogromni pomaci.“

Svaki treći pacijent ima pristup lečenju

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije svaki treći pacijent zaražen HIV-om ima pristup lečenju. Naravno to najbolje funkcioniše u bogatim državama, na severu. A s obzirom na postojeća iskustva Fransoa Bar Sinusi pozvala je na hitno snabdevanje lekovima i opremom bolnica u „južnom“ svetu:

„Za nekoliko godina čovek će moći da posmatra u Africi, Aziji ili istočnoj Evropi fenomen, koji već danas postoji u Francuskoj. Sida se razvila u hroničnu bolest koja se tretira vrlo jakim lekovima. Kao posledica toga mnogi HIV pacijenti oboljevaju od raka ili drugih bolesti. Te propratne pojave moraju se uzeti u obzir, a države na jugu moraju da budu spremne na to.“

Stoička borba protiv side u Africi

Malegapuru Makgoba bori se stoički zajedno sa svojim afričkim sunarodnicima na sudu. Makgoba je zamenik predsednika južnoafričkog Univerziteta Kuazulu-Natal, i opisuje drastično razloge koji su doveli do toga da crni kontinent danas ima najviše pacijenata zaraženih HIV-om i obolelih od side:

„Prvi razlog za to je da je epidemija jednostavno nipodaštavana. Kada su se pojavili prvi slučajevi, moglo se čuti da je reč o bolesti homoseksualaca. A Afrikanci su tvrdili da kod njih nema homoseksualaca, pa tako ne može biti ni ljudi obolelih od side. A kada se potom virus pojavio kod heteroseksualaca, čovek nije znao kako da se sa tim nosi u Africi. Tako je „stvar“ predstavljena kao napad na crnu rasu. Kao da je većina Afrikanaca za ostatak sveta nosilac kuge 21. veka. Kao da su oni na čitavoj planeti jedini seksualno aktivni. I taj argument je dao prostora ponovnom potiskivanju teme.“

Socijalna izolacija dovodi do daljeg širenja bolesti

Malegapuru Makgoba je siguran u jedno. Činjenica da su pacijenti inficirani HIV-om i oboleli od side socijalno potpuno otpisani, doprinela je daljem širenju bolesti. Uz to nizak nivo obrazovanja stanovnika u Africi omogućio je da naučna saznanja istraživača sa severa budu osporena:

„Svaka bolest koja se prenosi seksualnim putem kao HIV, jeste pre svega neprijatna tema, svuda u svetu. Pa i na Zapadu. Ali u državama sa niskim nivoom obrazovanosti stanovnika, u kojima muškarci vode glavnu reč, postoji pogodno tlo za takve strategije poricanja. Tamo gde su mačo muškarci i žene bez moći, to je jedna metoda za kontrolisanje žena i društva.“

I Afrika mora više da ulaže u istraživanja

Afrika sam mora prilično da investira u naučna istraživanja, i da proučava virus HIV tamo gde je najmoćniji, zahteva Južnoafrikanac Malegapuru Makgoba. Piter Hejl se u potpunosti slaže sa njim. Britanac radi između ostalog i za nemačku Instituciju za razvojnu pomoć kao i na projektima u Gani. Piter Hejl ogorčeno konstatuje: Nakon 25 godina istraživanja još uvek ne postoji vakcina protiv HIV-a. Do dana današnjeg ne može da shvati zašto je proteklog septembra prekinuto kliničko istraživanje na kandidatu za primanje vakcine koje je dosta obećavalo. Hejl je već dugi niz godina i sam pacijent oboleo od side. On energično zahteva više rada na pronalaženju vakcine:

„Pre nekoliko godina održan je godišnji susret istraživača, koji rade na pronalaženja vakcine protiv side. Susretu su prisustvovali vrhunski naučnici iz celog sveta okupljeni u jednoj prostoriji. Tom prilikom smo se našalili i konstatovali: Kada bi sada ovde eksplodirala bomba, sutra više ne bi bilo istraživanja na polju side. Toliko je malo istraživača u toj oblasti a još manje mladih istraživača.“