1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Snouden na Putinovoj šahovskoj tabli?

Nemačka razmatra mogućnost da u Moskvi ispita Edvarda Snoudena. Kakvu ulogu igra Kremlj? Poznavaoci prilika iz Moskve, Vašingtona i Berlina daju sasvim različite odgovore.

Ukratko, špijuniranje miliona građana od strane američke tajne službe nije previše smetalo nemačkoj vladi – sve dok nije otkriveno da je prisluškivana i lično Angela Merkel. Veliki broj političara zahteva da se zviždaču Edvardu Snoudenu, privremenoj izbeglici u Rusiji, sada dodeli trajni azil u Nemačkoj. Vladajuća garnitura u Berlinu, međutim, nije spremna da gura prst u oko Sjedinjenim Državama, te samo najavljuje mogućnost da se Snouden u svojstvu svedoka ispita u Moskvi.

Rusija (ne) profitira

Ne govori rado o Snoudenu - Vladimir Putin

Ne govori rado o Snoudenu - Vladimir Putin

Tenzije između Berlina i Vašingtona bi time mogle da postanu još veće, veruje Stiven Pajfer, stručnjak „Brukingsa“ i bivši američki diplomata. „Rusija bi mogla da iskoristi Snoudena kako bi posadila seme razdora između Amerike i Nemačke“, kaže Pajfer za DW. Dodaje da bi Kremlju pogodovalo da „Snouden nanese još štete“. Ruski listovi, poput Komsomolskaje pravde, čak pišu da su nova Snoudenova otkrića „ruski odgovor na raketni štit koji Amerikanci grade u Evropi“. Naš sagovornik sumnja u tako nešto, ali tvrdi da bi Rusiji itekako pogodovalo pogoršanje odnosa Berlina i Vašingtona.

Dmitri Trenjin ima sasvim drugo mišljenje. „Možda u Rusiji ima onih koji nazdravljaju Snoudenovim otkrićima“, kaže šef moskovskog centra Karnegi, „ali Rusija od toga nema direktne koristi.“ Ovaj stručnjak podseća da Kremlj priželjkuje drugačiji svetski poredak u kojem Evropa, pa i Nemačka, neće biti pod uticajem SAD. „Ne verujem da do toga može da dođe zbog Snoudenovih otkrića. Uostalom, nema dokaza da iza tih otkrića stoji Rusija“, kaže Trenjin za DW.

Naš treći sagovornik, Hans-Hening Šreder iz berlinske fondacije „Nauka i politika“ nije sklon teorijama zavere. Ne veruje da Rusija stoji iza Snoudenovih otkrića o prisluškivanju mobilnog telefona nemačke kancelarke. „To je preterano. Moskvi je sasvim sigurno jasno da su ekonomski i saveznički odnosi Nemačke i Amerike toliko jaki da ih ni ovaj skandal ne može poremetiti“, kaže Šreder.

Šta radi KGB?

Pogledajte video 02:07

Berlin na nišanu tajnih službi SAD

Živo se diskutuje i o poziciji ruskog predsednika Vladimira Putina prema Snoudenu. Njih dvojica se, zvanično, još nisu sastali. Zapravo, Putin retko pominje bivšeg saradnika NSA, poslednji put je to učinio tokom Samita G20 u Sankt Peterburgu, početkom septembra: „Mi ga nismo ovde zvali“, rekao je tada svemoćni vladar Rusije. Snouden je samo krenuo ka Južnoj Americi, a u Rusiji je ostao jer su SAD poništile njegov pasoš. U zamenu za privremeni azil, Snouden se obavezao da neće otkrivati detalje koji mogu da naštete rusko-američkim odnosima.

„Nema tu nikakve posebne uloge Putina“, kategoričan je Trenjin. Pikanterije koje otkriva Snouden možda su zgodne za rusku propagandu, ali Kremlj bi, smatra sagovornik DW, bio srećniji da Snouden svoje informacije iznosi iz neke druge zemlje. Trenjin vidi Snoudena kao klasičnog zviždača, insajdera koji otkriva grehove velikih, a ne kao prebega koji je u Rusiju stigao kako bi pomogao tamošnjim tajnim službama. Američki stručnjak Pajfer, očekivano, stvari vidi drugačije. „Baš bi me čudilo da Snouden posle četiri meseca još nije uspostavio kontakt sa ruskim obaveštajcima. Uostalom, posao ruske službe je da se poveže sa ovakvim ljudima“, zaključuje on.

Autori: Roman Gončarenko / Nemanja Rujević
Odg. urednik: Ivan Đerković

DW.COM

Audio i video