Smrtonosni pesticidi donose milijarde

Herbicid parakvat je zabranjen u Evropi – preveliki je rizik po ljude, a ova hemikalija se čak povezuje i sa razvojem Parkinsonove bolesti. Ni Burkina Faso već pet godina ne uvozi parakvat, ali se ovaj pesticid ilegalno distribuira. Ne radi se o malim količinama – u ovoj zapadnoafričkoj zemlji čak 80 odsto stanovništva živi od poljoprivrede i tržište pesticida je prilično razvijeno.

Silvian Ilbudo je istraživač na Institutu za farmakologiju u Uagaduguu, glavnom gradu Burkine Faso. Radio je na studiji o parakvatu i zna načine na koje hemikalija stiže u zemlju: „Pesticid se ne uvozi, ali postoji crno tržište. Seljaci još uvek kupuju i koriste parakvat. Oni tvrde da hemikalija stiže iz Obale Slonovače, Gane i Nigerije.“

Studija potvrđuje da su se brojni seljaci otrovali parakvatom. Ispitano je ukupno 650 poljoprivrednika u tri različita regiona – skoro polovina njih imala je narušeno zdravlje zbog upotrebe pesticida. Dva ispitanika su kasnije umrla od posledica parakvata, tvrdi hemičar Ilbudo. „Utvrdili smo da parakvat izaziva više problema od drugih pesticida. Proizvod je veoma otrovan i zato zahtevamo zabranu na svetskom nivou.“

Za sada 40 hemikalija na crnoj listi

Iza ovog zahteva stoji vlada Burkine Faso. Ona traži da se parakvat stavi na svetsku listu otrovnih produkata koju sastavljaju predstavnici Roterdamske konvencije. Ova konvencija, koju podržava preko 100 zemalja, do sada je stavila 40 hemikalija na crnu listu – od toga su 29 pesticidi. Ovi proizvodi mogu da se prodaju samo pod strogo kontrolisanim uslovima.

Fransoa Majenberg iz jedne švajcarske organizacije takođe se zalaže protiv parakvata. Početkom aprila učestvovao je u diskusiji o zahtevu Burkine Faso pri Roterdamskoj konvenciji. Toj raspravi su se žestoko suprotstavljali predstavnici proizvođača pesticida. „Srećom, eksperti nisu imali razumevanja za lobiranje. Ali proizvođač će se u svakoj zemlji boriti da se ovaj otrov i dalje prodaje. Za mene – a i za afričke zemlje – to je šokantno.“

„Parakvat pomaže seljacima“

Jedan od proizvođača je švajcarska firma Singenta, koja svoj pesticid prodaje pod imenom Gramokson super. U toj firmi nisu bili raspoloženi za intervju, ali su u pisanoj izjavi naglasili da „parakvat pomaže milionima seljaka širom sveta i da će kompanija sve uraditi da hemikalija ostane na tržištu“.

Karina Veber iz Mreže za akciju protiv pesticida kaže da švajcarskoj firmi nije stalo do seljaka: „Pesticid donosi milionske svote novca. Ko bi se dobrovoljno odrekao tolikih para!? To je malo verovatno i zato mora da postoji veliki pritisak javnosti.“

Konačna odluka o sudbini parakvata biće doneta na leto 2013. godine. Do tada je Roterdamska konvencija izdala samo preporuku. Ipak, sam zahtev Burkine Faso je svojevrsni uspeh – to je prvi put da jedna zemlja u razvoju traži zabranu neke hemikalije.

Autori: Salamata Saenger / Nemanja Rujević
Odg. urednica: Mirjana Kine Veljković