Smrtna kazna i za mentalno zaostale? | Politika | DW | 17.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Smrtna kazna i za mentalno zaostale?

U Američkoj saveznoj državi Džordžiji u sredu bi trebalo da bude pogubljen osuđenik, uprkos sumnjama u njegovo duševno zdravlje. Američki vrhovni sud zabranjuje smrtne kazne za mentalno zaostale.

default

Smrtna kazna

Organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti Internešenal dodala je Vorena Hila na svoju „Urgent Action“ – listu, a on je i tema komentara u Njujork Tajmsu. Ipak, apeli protiv njegovog pogubljenja za sada su bez odjeka. Iskorišćena su sva pravna sredstva, budući da je u ponedeljak 16.7. Apelacioni komitet države Džordžije odbio molbu za pomilovanje. Američki vrhovni sud ovaj slučaj nije uzeo u razmatranje. Pogubljenje Hila zakazano je za sredu uveče 18.7. u zatvoru u Džeksonu.
Nema nikakve sumnje da je Voren Li Hil počinio zločin za koji ga terete. Ovaj 52-godišnji Afroamerikanac osuđen je na doživotnu robiju zbog ubistva svoje devojke, a zatim je u zatvoru ubio drugog osuđenika, avgusta 1990. Tada je osuđen na smrt. Mogućnost doživotne kazne zatvora bez prava na uslovnu slobodu tada nije postojala, iako je nekoliko porotnika bilo protiv pogubljenja, kao i porodice Hilovih žrtava, kako piše Njujork Tajms.

Sumnje nisu dovoljne

Warren Hill

Warren Hill

Istovremeno, postoje ozbiljne sumnje u duševno zdravlje počinioca. Njegovi advokati tvrde da je Hil mentalno retardiran i da je njegov koeficijent inteligencije 70, što je granica zaostalosti. Branilac Brajan Kamer govori o saslušanju u Atlanti prošlog petka i kaže: „Više članova porodice veoma su upečatljivo govorile o svom odrastanju sa gospodinom Hilom, i kako je i tada bilo jasno da nešto sa njim nije u redu, da je na neki način zaostao.“

Vrhovni sud je 2002. presudio da mentalno zaostali ljudi ne treba da se osuđuju, kako je to definisano u američkom ustavu – na okrutne i neuobičajene kazne. Ipak, savezne države imaju mogućnost samostalno pravno da se postave prema problemu i stepenu mentalne zaostalosti.. Baš je u Džordžiji prvi put zabranjeno pogubljenje duševno zaostalih 1988, ali jedino ako je dokazano bez ikakvih sumnji. „Jasni pokazatelji“ mentalnih smetnji u razvoju koji važe u drugim državama, u Džordžiji nisu dovoljni.

Sposoban za svakodnevni život

Symbolbild Todesstrafe Giftspritze

Smrtonosna inekcija

„To je užasna tragedija“ kaže Ričard Diter, direktor Centra za informacije o smrtnoj kazni iz Vašingtona za DW. „Čak je i sudija na ovom slučaju u Džordžiji, rekao da Hil pokazuje znake mentalne zaostalosti.“ Na primer, takvim se smatraju ljudi koji su psihički na stupnju dvanaestogodišnjaka. Oni mogu da učestvuju u svakodnevnom životu, da poput Hila služe u vojsci, da kupe auto. „Ne radi se o potpunoj neuračunjivosti, već o smanjenju stepena krivice“ kaže Diter. Ovi ljudi su manje sposobni da razlikuju dobro i zlo.

Smrtna kazna samo je za najgore od najgorih, kaže Diter, one koji svoja zlodela počine potpuno svesno. Često postoje sumnje u uračunjivost ljudi i nijedan naučni test nije bez greške, ali, kako kažu stručnjaci, kada je slučaj nejasan, poput Hilovog, neophodno je odlučiti se u korist branjenika – jer je ovo pitanje života i smrti. „Ono što uskoro dolazi je shvatanje da ljudi koji su počinili neke od najgorih zločina u našoj zemlji imaju mentalne probleme širokog spektra, od mentalne retardiranosti do šizofrenije. To nisu izgovori, ali umanjuju teret krivice, i ja verujem da će zbog toga možda jednom doći do ponovnog razmatranja smrtne kazne u velikom broju slučajeva." kaže Diter.

Odluka vređa moralne vrednosti?

Hilsov advokat Brajan Kamer objašnjava da je „ogorčen i šokiran“ zbog odbijanja pomilovanja. Ova „sramna odluka vređa moralne vrednosti Džordžije i naše nacije“, kaže Kamer, i čini besmislenom zabranu pogubljenja duševno zaostalih. Ipak, Voren Li Hil, po svemu sudeći, biće pogubljen u sredu uveče smrtonosnom inekcijom.

Prema podacima Amnesti internešenala i Diterovog „Death Penalty Information Center“ ove godine pogubljeno je 23 ljudi, od ponovnog uvođenja smrtne kazne 1976, oko 1.300, od toga 52 u Džordžiji. I dalje postoji nada da će jedna od preostalih žalbi advokata biti uvažena, na primer oko metoda pogubljenja, i da će doći od odlaganja. Tada bi se ponovo mogla razmatrati mentalna retardiranost. Bitka za život Vorena Hila još uvek traje.

Autori: Kristina Bergman, Vašington / Darko Janjević
Odgovorni urednik: Jakov Leon