Smrtna kazna i maloletnici

Sejad Reza Hajezi imao je 15 godina kada je, kako kaže nenamerno, nožem zadao više udaraca jednom dečaku. Njegova nesreća bila je u tome što živi u Iranu, zemlji u kojoj se izriču smrtne kazne. Sejad je uprkos mladosti osuđen na smrt, a pet godina nakon toga, u augustu 2008. godine je pogubljen.

Međunarodno pravo i praksa

Međunarodno pravo zabranjuje izvršavanje smrtne kazne nad maloletnicima. Mnoge države su se ugovorima obavezale da će se toga pridržavati, ali uprkos tome, smrtnih kazni ima, i to ne samo u Iranu.

Prema saznanjima organizacija za zaštitu ljudskih prava još se u pet država maloletnici osuđuju na smrt. Reč je o Iranu, Pakistanu, Sudanu, Jemenu i Saudisjkoj Arabiji, dakle isključivo islamskim zemljama. Mariane Hojvagen, šefica nemačkog ureda Hjuman rajts voča kaže:

" Iran je potpisao obe konvencije - konvenciju o pravima dece kao i konvenciju o političkim i građanskim pravima kojima se zabranjuje izricanje smrtne kazne mladima. Sudan, Pakistan i Jemen su to takođe uradili. No, u ovim zemljama, praksa izgleda drugačije od onoga što je zapisano u zakonu i onoga što predviđaju međunarodne obaveze."

Problem je i u tome što se u nekim zemljama deca vrlo rano proglašavaju punoletnim - u Iranu dečaci sa 15 godina, devojčice sa devet. Mnogi optuženi pored toga ne mogu dokazati koliko godina imaju, jer u nekim islamskim zemljama se ne izdaju rodni listovi.

Tragične posledice

Mariane Hojvagen kaže da to ima tragične posledice:

"U nekim slučajevima, pogotovo kada dečaci nemaju izvod iz matične knjige rođenih, punoletnost utvrđuje lekar koji nije uvek dovoljno kvalifikovan. U slučaju u kome je nad dečakom izvršena smrtna kazna, punoletnost je utvrdio jedan stomatolog koji je rekao da je dečak punoletan i da mu se može suditi."

Od 2005. godine su registrovana 32 slučaja izvršenja smrtne kazne nad maloletnicima. Širom sveta se stoga već duže vreme traži ukidanje smrtne kazne. Nemačka socijaldemokratska političarka Herta Dojbler Gmelin je predsednica odbora Bundestaga za ljudska prava i o tome kaže:

"To je deo našeg stalnog posla. Zadatak nam je ne samo da podržimo nastojanja za poštovanje konvencije o pravima dece, nego i zalaganja UN za ukidanje smrtne kazne nad maloletnicima, ali i nad drugim grupama stanovništva kao što su invalidi i celokupno stanovništvo."

Aktivisti za ljudska prava morali su često progutati gorke pilule neuspeha. Ipak ima i malih uspeha. U međuvremenu su SAD i Kina prilagodile svoje zakonodavstvo. Organizacije koje se bore za ljudska prava se nadaju da će i mnoge druge zemlje slediti ovaj primer.

Autor: B. Klajman/ B. Fazlagić-Šestić

Odgovorni urednik: N. Briski