1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Smrt na trgu Tahrir

Egipatske bezbednosne snage i demonstranti koji traže odlazak vojnih vlasti, u subotu, 27.11. opet su se sukobili u Kairu, dok se lider vojnih vlasti sastao s vodećim opozicionarima. Protesti se nastavljaju.

default

Trg Tahrir

Jedan čovek je poginuo u sukobima ispred zgrade vlade, dva dana uoči početka prvih parlamentarnih izbora otkako je u februaru posle masovnih demonstracija svrgnut predsednik Hosni Mubarak. Maršal Husein Tantavi, koji je na čelu vladajućeg Vojnog saveta oružanih snaga, sastao se danas s opozicionim liderom, dobitnikom Nobelove nagrade za mir Mohamedom El Baradejom i bivšim šefom Arapske lige Amr Musom koji će se verovatno kandidovati za predsednika sledeće godine. I novi premijer Kamal El-Ganzuri, čije je imenovanje izazvalo dodatno nezadovljstvo demonstranata koji optužuju vojsku da želi da sačuva stari režim, imao je niz sastanaka u nastojanju da suzbije nezadovoljstvo, posebno među omladinom.

Međutim, nasilje i sukobi u zemlji ne jenjavaju. Procenjuje se da je oko 800 ljudi ubijeno tokom protestima u Egiptu od početka godine. Među njima je bio i Tarek Abdel Latif. Imao je 36 godina kada je umro, jer se zalagao za slobodan Egipat. Njegova supruga Ranija, morala je dugo da ga traži i tek mnogo nedelja kasnije ga je pronašla.

Tarek Abdel Latif već je izgubio nadu za Egipat. Nije video izlaz, i bio je čvrsto ubeđen da je za njega, njegovu suprugu i dve ćerke potreban novi plan za budućnost. Život u zemlji na Nilu bio mu je suviše nesiguran. Njegova želja je bila da ode u Kanadu, i da njegova deca imaju dobro obrazovanje. Papiri su bili skoro gotovi. Trebalo je da napuste zemlju krajem ove godine. Ali onda se desio taj 25. januar 2011 - na taj dan su počele demonstracije na trgu Tahrir. Najpre je bio skeptičan, kaže njegova supruga Ranija. Ipak želeo je da zna šta se dešava i otišao je do centra grada: "Kada se vratio, ispričao je da je video mnogo uništenih automobila. Rekao je da ima osećaj da se u Egiptu menja raspoloženje i da to nisu obične demonstracije. Hteo je u svakom slučaju da bude deo toga."

Demonstracije su sve promenile

Ägypten Demonstration auf dem Tahrir-Platz in Kairo Flagge

Pri tom Tarek nije bio politički aktivan. Graditelj mašina nikada nije bio raspoložen da priča o politici. Njegova ljubav su bile tehnika i prirodne nauke. Ujutru 28. januara, 36-godišnji Tarik otišao je kao i uvek na molitvu petkom, i posle toga na demonstracije na trgu Tahrir. Tog dana došlo je do najkrvavijih okršaja između policije i demonstranata: "Rekla sam mu da se pazi. On mi je kazao da ne ide na trg da bi se bio već da bi podigao glas protiv situacije u zemlji."

Tog jutra su Tarekova žena i njegove ćerke poslednji put razgovarale sa suprugom i ocem. Jedan prijatelj im je kasnije ispričao da je video Tareka ispred MUP-a u blizini trga Tahrir. Njegova porodica ga je svuda tražila - u bolnicama, u svakoj policijskoj stanici, na grobljima.

Ranija veruje sve vreme da je njen suprug Tarik živ - ne gubi nadu. Njene ćerkice Marijam i Sara stalno pitaju za oca. Nažalost Tarek nije ni u hotelu ni u zatvoru niti se negde sakrio od policije. 8. marta - pet nedelja od njegovog nestanka, jedan nepoznat čovek pojavio se iznenada kod Tarekovih roditelja. "Pitao ih je da li im je neko od članova porodice nestao. Roditelji su rekli, da naš sin. On ih je zajedno sa Tarekovim bratom poveo u mrtvačnicu."

Mnogi su izgubili svoje bližnje

I nepoznat čovek je izgubio brata. U mrtvačnici su mu pokazali Tareka. Čovek nije bio siguran da li je to bio njegov brat Ibrahim posle toliko nedelja u hladnjaku. Jedan zaposleni mu je rekao da je u pantalonama našao ličnu kartu sa imenom Tarek Abdel Latif. U mrtvačnici su Tarekovi roditelji identifikovali svog sina.

Tarek je imao dve rane od metka u glavu. On je još 28. janura odvezen mrtav u bolnicu - čak je ležao u mrtvačnici bolnice u kojoj radi Ranijin otac kao anesteziolog. Tamo je bio na listi kao "nepoznat". Kasnije su Ranija i njena familija čuli da je bilo naredbi da se ne prijave svi ubijeni. Trebalo je da ljudi misle da su nestali uhapšeni i da se zastraše da ne bi dalje izlazili na trg Tahrir. "Od tada mnogo toga se promenilo u mom životu. Oprostila sam se od mnogih snova. Htela sam da putujem sa svojim mužem, toliko toga smo želeli zajedno. Nedostaje mi da jednostavno mogu da ga nazovem, čak i kada je reč o beznačajnim temama."

Ranije više ne želi da napusti zemlju. Planira da nastavi ono za što su umrli njen muž i mnogi drugi: "Posebno mi je važno da razjasnim stvari među ljudima koje je revolucija najviše pogodila. Frizerka, pekar, portir, seljak, ti ljudi su osetili negativne strane revolucije. Oni zarađuju manje novca nego ranije mnogi kažu da je revolucija bila pogrešna. Pokušavam da ih kroz razgovore ubedim u suprotno, kako ne bi odustali. Govorim im da profiteri starog režima pokušavaju da odugovlače revoluciju kako bi ljudi odustali, a oni ponovo ojačali njihovu moć."

Autori: D. Hodali, I. Ivanović
Odg. urednik: J. Leon